Мало раста и много незапослених

Београд, Загреб, Сарајево – Судећи према најновијим проценама међународних и домаћих експерата, земље западног Балкана ове године могу очекивати низак привредни раст и високу незапосленост.

Српска привреда ће, међутим, ове године, упркос и даље неповољним спољним околностима, бити у фази консолидације, предвиђају стручњаци највеће међународне бонитетске куће „Дан и Брадстрит” (D&B).

Експерти D&B су, наиме, саопштили да током 2010. треба очекивати повољнија кретања у српској економији, али су и у јануарском извештају задржали претходни кредитни рејтинг за нашу земљу – ДБ5а.

Задржавање кредитног рејтинга на наведеном нивоу значи да је Србија и даље у групи земаља са високим ризиком пословања, наводи се у извештају D&B достављеном Танјугу.

У најновијој анализи привредних кретања у региону западног Балкана, експерти D&B су похвалили економску политику коју је у протеклој години водила, уз подршку Међународног монетарног фонда (ММФ), влада српског премијера Мирка Цветковића.

Чињеница је, међутим, да је јануарски кредитни рејтинг Србије, који су сачинили експерти D&B, најлошији у региону западног Балкана, ако се изузме Босна и Херцеговина.

Србија је прошлу годину окончала са осетно мањим падом БДП-а него у многим другим земљама, укључујући и оне из блиског окружења.

Хрватска је, на пример, лане имала, према већини мериторних процена, пад БДП-а већи од шест процената, а ове године ће, како су предвидели стручњаци ММФ-а у прогнози објављеној јесенас, остварити раст привредне активности од свега 0,4 одсто.

Електронска и штампана гласила у Загребу истичу да ће се Хрватска ове године суочити са многим тешким економским изазовима, укључујући и отплату приспелих обавеза по страним кредитима у вредности од 14 милијарди евра.

Лане је у Хрватској без посла остало више десетина хиљада људи, а стопа незапослености увећана је на више од 15 одсто. Истовремено су неке кључне привредне гране, укључујући бродоградњу и грађевинарство, биле у правом колапсу, а промет у трговини је опао у периоду јануар–септембар за 4,5 милијарди евра, у поређењу са истим раздобљем 2008. године.

Колико је глобална финансијско-економска криза лане била погубна показује и пример Словеније која је у ову годину ушла са рекордних око сто хиљада незапослених, великим падом извоза и, како примећују аналитичари у Љубљани, врло слабашним изгледима за респектабилан привредни раст. Банка Словеније је овогодишњи привредни раст земље проценила на 1,6 одсто, уз очекивану стагнацију иностране и домаће тражње, пад инвестиција и даљи скок незапослености.

Босна и Херцеговина се суочава са армијом незапослених већом од пола милиона људи, а званична статистика показује да се на бироима рада налази више од 40 одсто радно способног становништва.

Црна Гора је у 2010. такође ушла са рекордним бројем незапослених којих тренутно има више од 30.000. Ситуација би ове године могла додатно да се погорша јер су велике фабрике, попут подгоричког Комбината алуминијума и Железаре у Никшићу, чији су радници најавили протестна окупљања одмах после православног Божића, у колапсном стању. Црногорски БДП је лане у најбољем случају био стагнантан, што је драстична разлика у односу на снажну привредну експанзију од осам и 11 одсто остварену у 2008. и 2007. години.

Протекла година била је врло тешко раздобље и за македонску привреду која је 2009. окончала са негативном стопом раста, високом незапосленошћу и дефицитом у трговини са иностранством већим од две и по милијарде долара.

Македонска влада је за ову годину планирала двопроцентну привредну експанзију и исти ниво инфлаторне стопе, али је, имајући у виду неповољне унутрашње и спољне околности, сада тешко оценити колико је тај план реално остварљив.