Malo rasta i mnogo nezaposlenih

Beograd, Zagreb, Sarajevo – Sudeći prema najnovijim procenama međunarodnih i domaćih eksperata, zemlje zapadnog Balkana ove godine mogu očekivati nizak privredni rast i visoku nezaposlenost.

Srpska privreda će, međutim, ove godine, uprkos i dalje nepovoljnim spoljnim okolnostima, biti u fazi konsolidacije, predviđaju stručnjaci najveće međunarodne bonitetske kuće „Dan i Bradstrit” (D&B).

Eksperti D&B su, naime, saopštili da tokom 2010. treba očekivati povoljnija kretanja u srpskoj ekonomiji, ali su i u januarskom izveštaju zadržali prethodni kreditni rejting za našu zemlju – DB5a.

Zadržavanje kreditnog rejtinga na navedenom nivou znači da je Srbija i dalje u grupi zemalja sa visokim rizikom poslovanja, navodi se u izveštaju D&B dostavljenom Tanjugu.

U najnovijoj analizi privrednih kretanja u regionu zapadnog Balkana, eksperti D&B su pohvalili ekonomsku politiku koju je u protekloj godini vodila, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vlada srpskog premijera Mirka Cvetkovića.

Činjenica je, međutim, da je januarski kreditni rejting Srbije, koji su sačinili eksperti D&B, najlošiji u regionu zapadnog Balkana, ako se izuzme Bosna i Hercegovina.

Srbija je prošlu godinu okončala sa osetno manjim padom BDP-a nego u mnogim drugim zemljama, uključujući i one iz bliskog okruženja.

Hrvatska je, na primer, lane imala, prema većini meritornih procena, pad BDP-a veći od šest procenata, a ove godine će, kako su predvideli stručnjaci MMF-a u prognozi objavljenoj jesenas, ostvariti rast privredne aktivnosti od svega 0,4 odsto.

Elektronska i štampana glasila u Zagrebu ističu da će se Hrvatska ove godine suočiti sa mnogim teškim ekonomskim izazovima, uključujući i otplatu prispelih obaveza po stranim kreditima u vrednosti od 14 milijardi evra.

Lane je u Hrvatskoj bez posla ostalo više desetina hiljada ljudi, a stopa nezaposlenosti uvećana je na više od 15 odsto. Istovremeno su neke ključne privredne grane, uključujući brodogradnju i građevinarstvo, bile u pravom kolapsu, a promet u trgovini je opao u periodu januar–septembar za 4,5 milijardi evra, u poređenju sa istim razdobljem 2008. godine.

Koliko je globalna finansijsko-ekonomska kriza lane bila pogubna pokazuje i primer Slovenije koja je u ovu godinu ušla sa rekordnih oko sto hiljada nezaposlenih, velikim padom izvoza i, kako primećuju analitičari u Ljubljani, vrlo slabašnim izgledima za respektabilan privredni rast. Banka Slovenije je ovogodišnji privredni rast zemlje procenila na 1,6 odsto, uz očekivanu stagnaciju inostrane i domaće tražnje, pad investicija i dalji skok nezaposlenosti.

Bosna i Hercegovina se suočava sa armijom nezaposlenih većom od pola miliona ljudi, a zvanična statistika pokazuje da se na biroima rada nalazi više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva.

Crna Gora je u 2010. takođe ušla sa rekordnim brojem nezaposlenih kojih trenutno ima više od 30.000. Situacija bi ove godine mogla dodatno da se pogorša jer su velike fabrike, poput podgoričkog Kombinata aluminijuma i Železare u Nikšiću, čiji su radnici najavili protestna okupljanja odmah posle pravoslavnog Božića, u kolapsnom stanju. Crnogorski BDP je lane u najboljem slučaju bio stagnantan, što je drastična razlika u odnosu na snažnu privrednu ekspanziju od osam i 11 odsto ostvarenu u 2008. i 2007. godini.

Protekla godina bila je vrlo teško razdoblje i za makedonsku privredu koja je 2009. okončala sa negativnom stopom rasta, visokom nezaposlenošću i deficitom u trgovini sa inostranstvom većim od dve i po milijarde dolara.

Makedonska vlada je za ovu godinu planirala dvoprocentnu privrednu ekspanziju i isti nivo inflatorne stope, ali je, imajući u vidu nepovoljne unutrašnje i spoljne okolnosti, sada teško oceniti koliko je taj plan realno ostvarljiv.