Добра вода са три извора

Од 26 јавних чесама у граду, само три извора имају исправну воду у физичко-хемијском и микробиолошком погледу, показала су најновија лабораторијска испитивања Градског завода за заштиту здравља. Исправна вода за пиће је на Миљаковачком извору, извориштима Сакинац на Авали и Светој Петки у манастиру Раковица. Иако је вода са чесме Хигијенског завода у Грабовцу и Велике чесме у Реснику исправна, стручњаци је не препоручују за пиће.  Према речима др Драгана Пајића, из Службе за хигијену и медицинску екологију ГЗЗЗ, воду са ова два извора суграђани не би требало да пију због честих промена њеног квалитета.
– Завод за заштиту здравља два пута месечно контролише исправност воде за пиће са пет градских чесама, а остали извори се подвргавају контроли једном у месец дана. Када је реч о води са Хајдучке чесме, она не би требало још да се користи за пиће, а надлежни су поставили и таблу са обавештењем да вода није тренутно микробиолошки исправна – казао је др Пајић.

Лекари Завода за заштиту здравља нису могли да узму узорке воде са јавне чесме Беле воде и са извора у Радмиловцу. Испитивања воде са јавне чесме Света Петка на Калемегдану показала су да је ова вода микробиолошки исправна, док хемијске анализе потврђују да је у њој повећан садржај нитрата и хлорида.

С обзиром на то да грађани веома често скидају табле са обавештењима о исправности воде, које се иначе повремено постављају у складу са најновијим резултатима лабораторијског испитивања, у Заводу апелују на кориснике изворске воде да то убудуће не раде. Сем стручњака из ГЗЗЗ, редовни надзор чесама и табли са обавештењем обавља и санитарна инспекција која, између осталог, одређује и места на којима ће бити постављене ове табле.

Оно што суграђане највише занима јесте квалитет изворских вода. У Служби за хигијену и медицинску екологију истичу да је ова вода генерално веома лошег квалитета због чињенице да се већина јавних чесама не одржава како би требало.

– Осим честих падавина и високих температура које могу да утичу на загађења подземних вода, до загађења земљишта може да дође и због постојања околних септичких јама и ђубришта, као и постојања разних индустријских објеката у близини чесама и изворишта. Иако чесме треба редовно чистити и дезинфиковати, и суграђани који редовно користе ову воду требало би да се придржавају основних хигијенских правила. Важно је такође да се с времена на време замене дотрајале водоводне инсталације и одржава хигијена на точећим местима – додаје доктор Пајић.

Напомињући да поједини несавесни корисници изворске воде често остављају за собом разне отпатке и искоришћену амбалажу, понекад чак пале ватру покрај чесама и у непосредној близини изворишта, у заводу додају и то да је важна ставка очувања квалитета воде и начин њеног чувања у одговарајућим амбалажама.

– Свако би требало да води рачуна о томе каква је амбалажа у којој чува воду, а поготово би требало да се зна да се изворска вода чува у фрижидерима, а не напољу, јер се на високим температурама може догодити да дође до повећања броја бактерија и накнадне контаминације воде која је иначе узета у исправном стању – објашњава Пајић.

На питање какве су последице по здравље оних житеља који дуже време пију микробиолошки неисправну воду са извора, др Пајић истиче да се могу јавити стомачне тегобе или цревне инфекције.

– Да до нежељених тегоба не би дошло, житељи би требало да се придржавају свих наведених мера за очување квалитета воде узете са чесама, као и савета лекара. Требало би, ипак,  подсетити да је последња епидемија у Београду, изазвана коришћењем неисправне изворске воде, забележена пре две деценије. Изворска вода је хладна, њена температура је од 12 до 18 степени, тако да она и није погодна за размножавање бактерија. Постоје здравствени ризици при коришћењу хигијенски неисправне воде за пиће, с обзиром на то да неки лабораторијски налази потврђују постојање бактерија фекалног порекла – истиче овај стручњак.

Лекари препоручују да се поступак чишћења и дезинфекције резервоара и каптажа јавних чесама које се налазе на самом извору обавља што је могуће више пута годишње, као и да се изворишта редовно одржавају. Тиме би се, кажу стручњаци, значајно поправио квалитет воде са јавних чесама. Када би се јавна изворишта у престоници редовно чистила, вода непрестано дезинфиковала и поправљали базени, не би било бојазни да ли је изворска вода исправна или не.

--------------------------------------------------------------------------

Пијаћа вода здрава

Осим са јавних чесама, грађани могу да користе и воду из фонтана у ужем градском језгру, јер су оне прикључене на градску водоводну мрежу. Та вода је потпуно хигијенски исправна и њен квалитет је под сталном контролом, истиче др Пајић. Иако су стручњаци по питању њене исправности подељени, у "Београдском водоводу" истичу да Београђани пију здраву воду, која испуњава све услове важећег правилника о хигијенској исправности воде за пиће и одговарајућих правилника Светске здравствене организације и Европске уније. У пијаћој води никада нису нађени тешки токсични метали, канцерогени елементи, нити вируси, а испитивања се обављају у служби санитарне контроле овог предузећа.