Буна против гасних терминала

Од нашег сталног дописника

Трст, Љубљана, 2. јула – Уз симболичну сахрану сардела које су "симбол нашег малог залива", јуче су различите групе активиста из Словеније, Италије и Хрватске, еколози, представници зелених и других партија, недељник "Младина" те словеначки и италијански рибари на молу Аудаће у Трсту изразили "међународни гнев" због градње два терминала за гас у северном Јадрану. "Буном на копну и мору" организатори су упозорили јавност на катастрофалан избор локације за градњу терминала, као и  њихов погубан утицај на живот у том делу Јадрана.

Страх од еколошког краха удружио је грађане из три државе, који су у заједништву открили снагу да осујете намеру влада северноиталијанске регије да са шпанском мултинационалком (Ендеса) изграде најмање два терминала за гас у зони Тршћанског односно Пиранског залива. Мамутске платформе, изграђене усред залива, служиле би као прихватне станице за претакање текућег гаса, који би стизао танкерима. Гас би путовао даље тако што би се из текућег стања – загревањем уз помоћ топлине мора – враћао у облик плина и гасоводима допремао до потрошача на копну.

Капацитет једног савременог танкера задовољио би потребе за гасом града који има 200.000 становника – за годину дана. Промотори терминала истичу њихову економичност, од обезбеђивања јефтиније енергије до мање зависности од гаса који стиже из Русије.

Стручњаци за заштиту околине израчунали су, међутим, да би речени терминали снизили температуру мора у заливу а и шире за најмање пет степени, што би утицало на уништење великог броја живих бића у Јадрану. Баласт за еко-систем биле би и хиљаде тона средстава за чишћење на бази хлора, којима се гасни терминали редовно чисте. Медији подсећају и на опасност од хаварија, терористичких напада и експлозија, попут оне у северном Алжиру јануара 2004. године. Активисти су организовали петицију против терминала, а охрабрила их је чињеница да су у кратком року сакупили 45.000 потписа.

Намера компаније "Алпи Адриатико" да изгради два терминала код Трста (један у мору и други на копну), осим бројних демонстрација и протеста у Словенији, Хрватској и Италији, има и шире међународне последице. Службена Љубљана упозорила је Рим да упркос ЕУ директивама и конвенцијама није била консултована о градњи терминала у комшилуку, а комисија словеначких стручњака објавила је катастрофалан утицај терминала на околину, због чега је Словенија упутила Италији вербалну ноту.

Потом је премијер Јанша током недавне посете Москви повукао неочекиван потез – покренуо је иницијативу да се руски плин транспортује до северне Италије преко Мађарске новим огранком гасовода названим "Волта". Маневар има за циљ да покаже да терминали на мору имају алтернативу – Јанша тврди да би руски гасовод укинуо потребу за градњом терминала у Пиранском заливу.

Друга је ствар како на иницијативу словеначке владе гледају прваци покрајинских влада северне Италије, који страхују од "плинске зависности" од Русије, док би терминали за гас у Јадрану омогућили склапање послова са различитим државама, на пример Либијом, која проширује капацитете за дистрибуцију гаса. Да је Италија склонија тој идеји доказује изјава италијанског министра за привредни развој Пјерлуиђија Берсанија, који је недавно рекао да уз обале северне Италије, дакле и Словеније, треба изградити што више терминала за гас. Италија има у плану десетак таквих терминала.

Берсани је у разговору са гувернером регије Апулија признао да изградња гасних терминала у мору туристички мање занимљивог југа Италије нема економску логику, јер би гас био прескуп због превоза до индустријског севера. Отуда је решење – што више гасних терминала, то ближе потрошачима. то је смртна пресуда за словеначки туризам, који на скромном парчету обале уз Јадранско море одавно кубури са чистоћом.