У свет да идемо онакви какви смо

Ваљево – Академски сликар Радован Трнавац Мића (1950) коначно је пред ваљевском публиком, после пуних 11 година, под кровом Интернационалног уметничког студија који је он установио и који носи његово име. Под називом „Смисао душе је мисао, а ја сликам као што мислим”, овај високоафирмисани уметник ставио је на увид 18 слика и објеката средњег и великог формата насталих у протекле две године.

На питање због чега се тако дуго чекало на његову изложбу, Трнавац је казао да се од сликарства у Србији, још увек, не може живети и да без обзира на његов свакодневни рударски рад, егзистенцију мора да јури на тржиштима широм планете.

Нови радови овог уметника су провокативни, снажни, вишесмислени и допадљиви. Многа платна су тематска: „Кисело је, али здраво” говори о приближавању Србије ЕУ, а „Догодило се на Балкану” дијагностицира пропаст негдашње Југославије. Трнавац се још једном представио као мајстор четкице и боје, врстан зналац анатомије, али и познавалац људске душе. Треба указати и на присуство оптимизма који настоји са својих дела да пренесе на публику. Више се не плаши, вели, да ће његове слике бити декоративно потрошене, јер је међу публиком, посебно оном млађом, изузетно велики број оних који са великим жаром проничу у њихов смисао, дубинске канале и поруке. Наравно, неопходно је још увек овог уметника упознавати, јер је скоро 20 година живео и стварао ван граница наше земље где га је пратио добар глас, посебно када је у питању занатски део.

„Са сваком сликом, скулптуром, изложбом и наградом, са сваким новим пројектом, Трнавац се изнова потврђује и то чини без помпе. Он просто није човек саморекламер, али је његово дело као митска птица која увек полеће изнова налазећи снагу у себи и својој вери у смисао уметности и у људе. Са његовом уметношћу, која је оставила неизбрисив траг у српској уметности током последњих деценија 20. века, Трнавац нас по ко зна који пут уверава да можемо бити бољи као и да тај дан није далеко”, навела је у ликовној критици Рада Филиповић.

Радован Трнавац је био импресиониран посетом и атмосфером на ваљевској промоцији. У изјави за наш лист није могао да оћути један, како га је назвао, „фелер који притиска домаће сликарство”.

– Српско сликарство, и уопште уметност, чудо су невиђено. Овде се неко упорно труди да пласира такозвани концептуализам, уз објашњење како је неопходно да се глобализујемо. Ја не спорим да је концептуализам покушај стварања нове уметности, али и да се то дешава у врло ограниченим дометима. Чување националног идентитета кроз сликарство и друге облике стваралаштва, и уопште културу једног простора, јесте нешто што нема замену. Свету треба да се представимо тако какви јесмо и у што крупнијем плану, објашњава Трнавац, уз нескривено задовољство због свог Интернационалног уметничког студија у којем се у протеклих 12 година представило преко 30 врсних сликара са простора Балкана, Европе и прекоморских земаља.

Изложба „Смисао душе је мисао, а ја сликам као што мислим” биће отворена до 10. фебруара наредне године, онда ће се преселити у Галерију Удружења ликовних уметника у Братислави, а потом и словачки град Трнава.