Бароница на испиту

Од нашег сталног дописника
Брисел, 11.  јануара – Данашње трочасовно пропитивање британске баронице Кетрин Ештон, високог представника за спољну политику и безбедност и потпредседника Европске комисије, у Европском парламенту, донело је мало нових и конкретних одговора на најважнија питања која се тичу будућег деловања шефа европске дипломатије. Одговарајући стрпљиво на питања посланика ЕП, Ештон је поправила лош утисак са прелиминарне децембарске дебате, али није сасвим задовољила знатижељу парламентараца који ће 26. јануара гласати о потврди њеног именовања. Посланици су, пре свега, инсистирали на томе да чују каква је њена визија и лични став према најважнијим глобалним изазовима, али бароница се уздржала од обавезујућих изјава трудећи се да нагласи значај заједничког деловања свих политичких фактора у Бриселу.

У уводном обраћању Одбору ЕП за спољну политику, Ештон је нагласила да је прва у историји ЕУ која ће се наћи на двострукој дужности у ЕУ − у Савету ЕУ и Комисији, као и да ће њен приоритет бити оснивање Европске службе за спољнополитичку акцију коју предвиђа Лисабонски споразум. Она је истакла да ће блиско сарађивати са председником ЕК Жозеом Мануелом Барозом, са осталим званичницима ЕУ и земљама чланицама Уније и обећала превазилажење тренутне конфузије у надлежностима ЕК и Савета ЕУ.

„Авганистан, Пакистан, Иран, Блиски исток, Сомалија и Јемен, свакако су међу приоритетима. Већ сам учествовала на министарском састанку НАТО посвећеном Авганистану, што је била добра прилика и за сусрет са генералним секретаром НАТО Андерсом Фог Расмусеном. Договорили смо се да сарађујемо прагматично у циљу ефикасног партнерства ЕУ и НАТО”, казала је, поред осталог, Ештон.

Одговарајући на питања посланика, она није знала да каже са колико новца ЕУ учествује у подршци војне акције у Авганистану, али је истакла да је реч о значајној суми. Упитана како гледа на будуће односе са Москвом и на европску зависност од руских енергената, Ештон је оценила да су ЕУ потребне јаке везе са Русијом, али и јасна енергетска стратегија која подразумева ослањање на сопствене ресурсе (ветрењаче) и изградњу нових гасовода.

Она је затим најавила да ће ускоро посетити САД и изразила наду да ће имати прилику да такође ускоро отпутује на разговоре у Москву и Пекинг, као и на Блиски исток. Ештон је најавила активну улогу ЕУ на Балкану, у Украјини, Белорусији, Молдавији и Медитерану. Турску је поменула заједно са Јапаном, Канадом, Бразилом, Јужном Африком, НАТО алијансом и УН као кључним партнерима у будућем деловању ЕУ на светској сцени, али није прецизирала став према чланству Анкаре у ЕУ.

Поред глобалних изазова, како је навела Ештон, ЕУ је одговорна и за суседство. У том контексту она је поменула и западни Балкан уз објашњење да „то значи промовисати истинске политичке реформе и постарати се да се читав регион евентуално интегрише у ЕУ”. Ештон је истакла да је ЕУ предузела позитивне кораке на западном Балкану „укидањем виза Србији, Македонији и Црној Гори” и додала да је Унији „потребна ефикасна стратегија за Босну и Херцеговину како би се превазишао политички ћорсокак” у којем се налази земља.

Јелко Кацин, посланик из Словеније и известилац ЕП за Србију, упитао је Ештонову „како види будућност Босне 15 година после масакра у Сребреници, док Валентин Инцко (високи представник за БиХ) позива на превентивну акцију, а Срби прете референдумом”. Она је одговорила да се са Инцком последњи пут срела прошле недеље и да је упозната са тамошњом ситуацијом. „Морамо да разговарамо о томе како ћемо стратешки да делујемо у БиХ. Тамо живе различити народи и ми морамо да разговарамо директно са људима, а не само са политичким лидерима тих народа. Имам Инцков број телефона и посетићу регион”, одговорила је Ештонова.

У одговору на питање Дорис Пак, посланика из Немачке, које се односило на евентуално јединствено деловање ЕУ на Косову и могућност да преосталих пет држава ЕУ признају независност Приштине, Ештон је одговорила да је „реалистична” према косовском питању. „Пет држава ЕУ које нису признале независност Косова имају за то своје специфичне разлоге и ја не бих сада да улазим у те детаље. Важно је да тамо имамо Еулекс мисију која добро ради. Веома ми је угодно да радим са инструментима које тамо имамо”, казала је Ештон.

Сумирајући данашњу дебату, британска бароница истакла је задовољство што ће на новом послу тесно сарађивати са посланицима Европског парламента и изразила наду да ће њена улога допринети снажењу ЕУ и њеној већој ефикасности. Према њеном мишљењу, Лисабонски уговор који је недавно ступио на снагу пружа Европској унији неслућене могућности да делује активно уместо да само реагује на догађаје.