Baronica na ispitu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 11.  januara – Današnje tročasovno propitivanje britanske baronice Ketrin Ešton, visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednika Evropske komisije, u Evropskom parlamentu, donelo je malo novih i konkretnih odgovora na najvažnija pitanja koja se tiču budućeg delovanja šefa evropske diplomatije. Odgovarajući strpljivo na pitanja poslanika EP, Ešton je popravila loš utisak sa preliminarne decembarske debate, ali nije sasvim zadovoljila znatiželju parlamentaraca koji će 26. januara glasati o potvrdi njenog imenovanja. Poslanici su, pre svega, insistirali na tome da čuju kakva je njena vizija i lični stav prema najvažnijim globalnim izazovima, ali baronica se uzdržala od obavezujućih izjava trudeći se da naglasi značaj zajedničkog delovanja svih političkih faktora u Briselu.

U uvodnom obraćanju Odboru EP za spoljnu politiku, Ešton je naglasila da je prva u istoriji EU koja će se naći na dvostrukoj dužnosti u EU − u Savetu EU i Komisiji, kao i da će njen prioritet biti osnivanje Evropske službe za spoljnopolitičku akciju koju predviđa Lisabonski sporazum. Ona je istakla da će blisko sarađivati sa predsednikom EK Žozeom Manuelom Barozom, sa ostalim zvaničnicima EU i zemljama članicama Unije i obećala prevazilaženje trenutne konfuzije u nadležnostima EK i Saveta EU.

„Avganistan, Pakistan, Iran, Bliski istok, Somalija i Jemen, svakako su među prioritetima. Već sam učestvovala na ministarskom sastanku NATO posvećenom Avganistanu, što je bila dobra prilika i za susret sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom. Dogovorili smo se da sarađujemo pragmatično u cilju efikasnog partnerstva EU i NATO”, kazala je, pored ostalog, Ešton.

Odgovarajući na pitanja poslanika, ona nije znala da kaže sa koliko novca EU učestvuje u podršci vojne akcije u Avganistanu, ali je istakla da je reč o značajnoj sumi. Upitana kako gleda na buduće odnose sa Moskvom i na evropsku zavisnost od ruskih energenata, Ešton je ocenila da su EU potrebne jake veze sa Rusijom, ali i jasna energetska strategija koja podrazumeva oslanjanje na sopstvene resurse (vetrenjače) i izgradnju novih gasovoda.

Ona je zatim najavila da će uskoro posetiti SAD i izrazila nadu da će imati priliku da takođe uskoro otputuje na razgovore u Moskvu i Peking, kao i na Bliski istok. Ešton je najavila aktivnu ulogu EU na Balkanu, u Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji i Mediteranu. Tursku je pomenula zajedno sa Japanom, Kanadom, Brazilom, Južnom Afrikom, NATO alijansom i UN kao ključnim partnerima u budućem delovanju EU na svetskoj sceni, ali nije precizirala stav prema članstvu Ankare u EU.

Pored globalnih izazova, kako je navela Ešton, EU je odgovorna i za susedstvo. U tom kontekstu ona je pomenula i zapadni Balkan uz objašnjenje da „to znači promovisati istinske političke reforme i postarati se da se čitav region eventualno integriše u EU”. Ešton je istakla da je EU preduzela pozitivne korake na zapadnom Balkanu „ukidanjem viza Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori” i dodala da je Uniji „potrebna efikasna strategija za Bosnu i Hercegovinu kako bi se prevazišao politički ćorsokak” u kojem se nalazi zemlja.

Jelko Kacin, poslanik iz Slovenije i izvestilac EP za Srbiju, upitao je Eštonovu „kako vidi budućnost Bosne 15 godina posle masakra u Srebrenici, dok Valentin Incko (visoki predstavnik za BiH) poziva na preventivnu akciju, a Srbi prete referendumom”. Ona je odgovorila da se sa Inckom poslednji put srela prošle nedelje i da je upoznata sa tamošnjom situacijom. „Moramo da razgovaramo o tome kako ćemo strateški da delujemo u BiH. Tamo žive različiti narodi i mi moramo da razgovaramo direktno sa ljudima, a ne samo sa političkim liderima tih naroda. Imam Inckov broj telefona i posetiću region”, odgovorila je Eštonova.

U odgovoru na pitanje Doris Pak, poslanika iz Nemačke, koje se odnosilo na eventualno jedinstveno delovanje EU na Kosovu i mogućnost da preostalih pet država EU priznaju nezavisnost Prištine, Ešton je odgovorila da je „realistična” prema kosovskom pitanju. „Pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova imaju za to svoje specifične razloge i ja ne bih sada da ulazim u te detalje. Važno je da tamo imamo Euleks misiju koja dobro radi. Veoma mi je ugodno da radim sa instrumentima koje tamo imamo”, kazala je Ešton.

Sumirajući današnju debatu, britanska baronica istakla je zadovoljstvo što će na novom poslu tesno sarađivati sa poslanicima Evropskog parlamenta i izrazila nadu da će njena uloga doprineti snaženju EU i njenoj većoj efikasnosti. Prema njenom mišljenju, Lisabonski ugovor koji je nedavno stupio na snagu pruža Evropskoj uniji neslućene mogućnosti da deluje aktivno umesto da samo reaguje na događaje.