Само промена имена

Ове недеље Европска комисија требало би да прихвати нацрт преиначеног мандата за преговоре о споразуму са Србијом. Тај документ потом треба да усвоји и Савет министара општих послова ЕУ, највероватније 22. јула.

Будући да се очекује и да Црна Гора тада добије нови мандат за придруживање, тиме ће дефинитивно бити раздвојен досадашњи мандат за преговоре о споразуму са Унијом, чији је потписник била државна заједница. А то ће, по свој прилици, бити урађено без икаквих проблема.

– Преиначење мандата је апсолутно техничка ствар: из постојећег мандата морају да буду ишчишћене речи "државна заједница" и "Црна Гора" и надлежности које су биле дефинисане за ова два нивоа власти, јер то сада мора да буде дефинисано за Србију – тврди, за наш лист, Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ.

Наставак без проблема

Шта ће бити са до сада урађеним послом у току преговора у вези са споразумом о стабилизацији и придруживању, који је у случају Србије, заустављен у мају, због оцене о недовољној сарадњи са Хашким трибуналом?

Све оне тачке из споразума које су до сада испреговаране са ЕУ, после раздвајања мандата за преговоре, остају онакве какве јесу у овом моменту, каже наш саговорник. Ми смо са ЕУ преговарали по принципу "двоструког колосека", према преговарачким мандатима, који су већ тада направљени у потпуности као за самосталну Србију и самосталну Црну Гору. Значи, "неће бити никаквих проблема за наставак преговора".

Преговори Србије су, као што је познато, тренутно на "стенд бају". Наставак искључиво зависи, судећи према порукама из Европске комисије, од испуњавања обавеза према Хашком трибуналу.

А када поново буде дато "зелено светло", истог дана, тачније истог момента, ми ћемо, тврди директор српске канцеларије, бити спремни за наставак преговора. Подсетимо и на то да је недавно Оли Рен, европски комесар за проширење, изјавио да је заједнички став Савете министара ЕУ и Европске комисије да треба да обнове преговоре чим се успостави пуна сарадња с Хагом, "чак и истог тог дана кад се то постигне".

Пре одлагања преговора Србије са ЕУ урађен је, дакле, велики део посла. Шта је, ипак, преостало Србији за усаглашавање са Европском комисијом?

– Остало је још питање правосуђа и унутрашњих послова, које се сада зове "правосуђе, слобода и правда", као и завршне и институционалне одредбе, два поглавља споразума која до сада нису била отварана – каже она.

Реч је, значи, о областима које се односе на сарадњу у вези са азилом и миграцијама, затим на контролу граница, сарадњу полицијских и правосудних органа (што ће, вероватно, бити предмет прве званичне рунде преговора, наравно после одлуке о њиховом наставку).

Опште одредбе подразумевају, пак, формирање одговарајуће институционалне структуре, коју чине три органа (савет за стабилизацију и придруживање, комитет за стабилизацију и парламентарни комитет), као и објашњење о томе када споразум треба да ступи на снагу.

Што се техничких ствари тиче, очекује нас завршетак договора око листа индустријских и пољопривредних производа и заиста крајњи договор око анекса и протокола који прати споразум са ЕУ (попут оног о вину, или, рецимо, о интелектуалној својини или транспорту).

Шест прелазних година

Прелазни период, у којем се царине постепено смањују, договорен је, иначе, на шест година. То, практично, значи да ће у шестој години од потписивања споразума доћи до потпуне либерализације наше трговине са ЕУ, сем за неке делове пољопривреде, што износи неких 20 одсто те трговине, на којој ће царинска заштита остати и касније.

Ситуација је од робе до робе различита, али је важно истаћи да на крају периода прилагођавања неће бити царина за индустријску робу, али ће за пољопривредне производе постојати одређена заштита. О којој је пољопривредној роби поименце реч, Мишчевићева, пре завршетка овог посла, не жели да говори.

– Све остало у вези са споразумом, који има укупно десет поглавља, преговарано је и договорено – наглашава она.

Кад је реч о акционом плану који Србија припрема у вези са завршетком сарадње са Хашким трибуналом, Мишчевићева каже да је боље да у том послу буде што мање људи, будући да је реч о оперативном плану, у чијем спровођењу Канцеларија за придруживање ЕУ не може, иначе, много да помогне.