Samo promena imena

Ove nedelje Evropska komisija trebalo bi da prihvati nacrt preinačenog mandata za pregovore o sporazumu sa Srbijom. Taj dokument potom treba da usvoji i Savet ministara opštih poslova EU, najverovatnije 22. jula.

Budući da se očekuje i da Crna Gora tada dobije novi mandat za pridruživanje, time će definitivno biti razdvojen dosadašnji mandat za pregovore o sporazumu sa Unijom, čiji je potpisnik bila državna zajednica. A to će, po svoj prilici, biti urađeno bez ikakvih problema.

– Preinačenje mandata je apsolutno tehnička stvar: iz postojećeg mandata moraju da budu iščišćene reči "državna zajednica" i "Crna Gora" i nadležnosti koje su bile definisane za ova dva nivoa vlasti, jer to sada mora da bude definisano za Srbiju – tvrdi, za naš list, Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU.

Nastavak bez problema

Šta će biti sa do sada urađenim poslom u toku pregovora u vezi sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je u slučaju Srbije, zaustavljen u maju, zbog ocene o nedovoljnoj saradnji sa Haškim tribunalom?

Sve one tačke iz sporazuma koje su do sada ispregovarane sa EU, posle razdvajanja mandata za pregovore, ostaju onakve kakve jesu u ovom momentu, kaže naš sagovornik. Mi smo sa EU pregovarali po principu "dvostrukog koloseka", prema pregovaračkim mandatima, koji su već tada napravljeni u potpunosti kao za samostalnu Srbiju i samostalnu Crnu Goru. Znači, "neće biti nikakvih problema za nastavak pregovora".

Pregovori Srbije su, kao što je poznato, trenutno na "stend baju". Nastavak isključivo zavisi, sudeći prema porukama iz Evropske komisije, od ispunjavanja obaveza prema Haškom tribunalu.

A kada ponovo bude dato "zeleno svetlo", istog dana, tačnije istog momenta, mi ćemo, tvrdi direktor srpske kancelarije, biti spremni za nastavak pregovora. Podsetimo i na to da je nedavno Oli Ren, evropski komesar za proširenje, izjavio da je zajednički stav Savete ministara EU i Evropske komisije da treba da obnove pregovore čim se uspostavi puna saradnja s Hagom, "čak i istog tog dana kad se to postigne".

Pre odlaganja pregovora Srbije sa EU urađen je, dakle, veliki deo posla. Šta je, ipak, preostalo Srbiji za usaglašavanje sa Evropskom komisijom?

– Ostalo je još pitanje pravosuđa i unutrašnjih poslova, koje se sada zove "pravosuđe, sloboda i pravda", kao i završne i institucionalne odredbe, dva poglavlja sporazuma koja do sada nisu bila otvarana – kaže ona.

Reč je, znači, o oblastima koje se odnose na saradnju u vezi sa azilom i migracijama, zatim na kontrolu granica, saradnju policijskih i pravosudnih organa (što će, verovatno, biti predmet prve zvanične runde pregovora, naravno posle odluke o njihovom nastavku).

Opšte odredbe podrazumevaju, pak, formiranje odgovarajuće institucionalne strukture, koju čine tri organa (savet za stabilizaciju i pridruživanje, komitet za stabilizaciju i parlamentarni komitet), kao i objašnjenje o tome kada sporazum treba da stupi na snagu.

Što se tehničkih stvari tiče, očekuje nas završetak dogovora oko lista industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i zaista krajnji dogovor oko aneksa i protokola koji prati sporazum sa EU (poput onog o vinu, ili, recimo, o intelektualnoj svojini ili transportu).

Šest prelaznih godina

Prelazni period, u kojem se carine postepeno smanjuju, dogovoren je, inače, na šest godina. To, praktično, znači da će u šestoj godini od potpisivanja sporazuma doći do potpune liberalizacije naše trgovine sa EU, sem za neke delove poljoprivrede, što iznosi nekih 20 odsto te trgovine, na kojoj će carinska zaštita ostati i kasnije.

Situacija je od robe do robe različita, ali je važno istaći da na kraju perioda prilagođavanja neće biti carina za industrijsku robu, ali će za poljoprivredne proizvode postojati određena zaštita. O kojoj je poljoprivrednoj robi poimence reč, Miščevićeva, pre završetka ovog posla, ne želi da govori.

– Sve ostalo u vezi sa sporazumom, koji ima ukupno deset poglavlja, pregovarano je i dogovoreno – naglašava ona.

Kad je reč o akcionom planu koji Srbija priprema u vezi sa završetkom saradnje sa Haškim tribunalom, Miščevićeva kaže da je bolje da u tom poslu bude što manje ljudi, budući da je reč o operativnom planu, u čijem sprovođenju Kancelarija za pridruživanje EU ne može, inače, mnogo da pomogne.