Председник за европску Хрватску

Од нашег сталног дописника
Загреб, 11.  јануара – Избором Иве Јосиповића за новог, трећег по реду председника Хрватска је потврдила чврсто опредељење за придруживање Европској унији, поштовање и неговање основних европских вредности. То је, најкраће речено, суштина свих осврта и анализа јучерашње убедљиве победе овог професора Правног факултета и композитора у петим по реду председничким изборима откако је Хрватска самостална држава.

Према предоченим службеним и коначним резултатима, Иво Јосиповић добио је 1.339.385 гласова (60,26 одсто), а Милан Бандић 883.222 гласа (39,74 одсто), док је на изборе изашло 50,2 одсто уписаних бирача. Видљиво је такође да је Јосиповић победио у скоро свим жупанијама осим Личко-сењске и у свим већим градовима осим у Госпићу и Книну, где је владајућа десница подржала Бандића. То, другим речима, значи да је Јосиповић добио широку, плебисцитарну подршку грађана Хрватске свих политичких боја и усмерења, што домаћи аналитичари тумаче као „тријумф оног бирачког тела згађеног ХДЗ-овом владавином, аферама, корупцијом, криминалом, безобразлуком, привредним сломом, непоштењем” (Т. Клаушки, Индекс.хр).

Шта значи његова победа за саму Хрватску, али и њено окружење, сада је основно питање на које се усмерава пажња политичких аналитичара. Први одговор је да се нешто битно ново ипак неће десити, барем не у предстојећем краћем периоду због једноставног разлога што председник у Хрватској не кроји политику, али ипак може на њу да утиче. То ће понајвише зависити од његовог личног угледа, знања и ауторитета као личности. А Јосиповић све то има и уз то представља ону уљуђену, културну и симпатичну Хрватску, што и те како има утицаја на перцепцију међународних кругова и светских моћника према некој средини.

Професор на загребачком Факултету политичких наука Иван Грдешић, у вези с тим, оцењује Јосиповића као „човека на добром месту у добро време”, те сматра да ће његово правно искуство и познавање правних институција „добро доћи на путу Хрватске у ЕУ”, док ће на домаћем тлу његов избор свакако утицати на обнављање пољуљаног поверења грађана у правне институције државе без обзира на то што су његова стварна овлашћења у том погледу прилично скучена.

„Председник свакако не може ходати около и хапсити осумњичене за корупцију или организовани криминал, али може јавно честитати онима који то чине. А то подстиче остале институције на деловање и утиче на позитивнију слику правног система у јавности”, указује Грдешић.

Уосталом, и главна Јосиповићева предизборна парола је борба против корупције и организованог криминала и кроз то враћање поверења грађана у правду и институције државе. О томе нови председник РХ каже: „Борба против корупције и организованог криминала мора постати национални приоритет, не само на папиру већ и у конкретним потезима. Заједно с поштеним правосуђем и полицијом посебну улогу у томе мора добити обавештајно-безбедносни систем.”

Политички аналитичар Дамир Грубиша описује Јосиповића као „кооперативну особу, за разлику од ауторитарног Милана Бандића” и слаже се с оценама из иностранства да је његова победа „заправо победа цивилизације умерености и интелигенције”.

Његов колега Давор Ђенеро, поред осталог, уочава и ово: „Јосиповић је први председник РХ који своју председничку функцију не види као последњи корак у својој политичкој каријери. Он себе – с обзиром на своје образовање и утицај – вероватно види у неким светским политичким институцијама и та ће чињеница у великој мери одредити његов мандат у наредним годинама.”

Иво Јосиповић жели и да унапреди односе Хрватске са својим окружењем, а како ће то урадити остаје да се види. И ту ће до изражаја доћи његова природна тактичност, јер није човек попут свог претходника који се не либи да некоме „гура прст у око”, али то не значи да ће бити „мекан” у вези с питањима које Хрватска сматра својим виталним интересима. То је, уосталом, показао и током председничке предизборне кампање када је у Сабору гласао против споразума који је Јадранка Косор склопила са Словенијом у вези с решавањем међусобних граничних проблема, иако је врх његове странке СДП ипак подржао премијерку. Позивање на враћање правди и поштењу требало би да значи и да ће под то окриље најзад доћи и бројни, до сада правосудно прећутани, ратни злочини над српским становништвом у Хрватској о којима већ зна и сама хрватска јавност, као и да ће се створити још повољнији услови за повратак и обештећење српских избеглица тамо где су им ишчупани корени.

Радоје Арсенић

---------------------------------------------------

Јосиповић: Хрватска би могла одустати од тужбе

Милано/Загреб – Новоизабрани хрватски председник Иво Јосиповић поновио је да би Загреб могао одустати од оптужбе за геноцид против Србије уколико Београд буде спреман да преговара око спорних питања каква су нестале особе, ратни злочини и реституција опљачканог културног добра.

У интервјуу италијанском дневнику „Коријере дела сера” Јосиповић је рекао да ће „покушати да преговара са Београдом око информација које се тичу несталих особа, процеса против ратних злочина и реституције опљачканог културног добра”. „Ако Београд буде поштовао те услове, за хрватског председника нема разлога да се настави са оптужбом за геноцид”, наводи италијански дневник.

Јосиповић је и током предизборне кампање оценио да је договор Хрватске и Србије могућ, ако би се испунили захтеви Хрватске. „Али док се те ствари не испуне, договора тешко може бити”, рекао је 4. јануара у Сплиту.

Прецизирао је да се ти захтеви тичу трагања за заробљеним и несталим особама, повратка културног блага, те да Србија „још није смогла снаге да два велика ратна злочинца – Ратка Младића и Горана Хаџића преда правди”.

Јосиповић је и 31. децембра, поводом одлуке Владе Србије да пред Међународним судом правде поднесе контратужбу против Хрватске, оценио да тужбе оптерећују односе и да је „важно да буду остварени циљеви тужбе” – откривање судбине затворених и несталих, повратак културног блага и процесуирање ратних злочина.

Бета