Predsednik za evropsku Hrvatsku

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 11.  januara – Izborom Ive Josipovića za novog, trećeg po redu predsednika Hrvatska je potvrdila čvrsto opredeljenje za pridruživanje Evropskoj uniji, poštovanje i negovanje osnovnih evropskih vrednosti. To je, najkraće rečeno, suština svih osvrta i analiza jučerašnje ubedljive pobede ovog profesora Pravnog fakulteta i kompozitora u petim po redu predsedničkim izborima otkako je Hrvatska samostalna država.

Prema predočenim službenim i konačnim rezultatima, Ivo Josipović dobio je 1.339.385 glasova (60,26 odsto), a Milan Bandić 883.222 glasa (39,74 odsto), dok je na izbore izašlo 50,2 odsto upisanih birača. Vidljivo je takođe da je Josipović pobedio u skoro svim županijama osim Ličko-senjske i u svim većim gradovima osim u Gospiću i Kninu, gde je vladajuća desnica podržala Bandića. To, drugim rečima, znači da je Josipović dobio široku, plebiscitarnu podršku građana Hrvatske svih političkih boja i usmerenja, što domaći analitičari tumače kao „trijumf onog biračkog tela zgađenog HDZ-ovom vladavinom, aferama, korupcijom, kriminalom, bezobrazlukom, privrednim slomom, nepoštenjem” (T. Klauški, Indeks.hr).

Šta znači njegova pobeda za samu Hrvatsku, ali i njeno okruženje, sada je osnovno pitanje na koje se usmerava pažnja političkih analitičara. Prvi odgovor je da se nešto bitno novo ipak neće desiti, barem ne u predstojećem kraćem periodu zbog jednostavnog razloga što predsednik u Hrvatskoj ne kroji politiku, ali ipak može na nju da utiče. To će ponajviše zavisiti od njegovog ličnog ugleda, znanja i autoriteta kao ličnosti. A Josipović sve to ima i uz to predstavlja onu uljuđenu, kulturnu i simpatičnu Hrvatsku, što i te kako ima uticaja na percepciju međunarodnih krugova i svetskih moćnika prema nekoj sredini.

Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Ivan Grdešić, u vezi s tim, ocenjuje Josipovića kao „čoveka na dobrom mestu u dobro vreme”, te smatra da će njegovo pravno iskustvo i poznavanje pravnih institucija „dobro doći na putu Hrvatske u EU”, dok će na domaćem tlu njegov izbor svakako uticati na obnavljanje poljuljanog poverenja građana u pravne institucije države bez obzira na to što su njegova stvarna ovlašćenja u tom pogledu prilično skučena.

„Predsednik svakako ne može hodati okolo i hapsiti osumnjičene za korupciju ili organizovani kriminal, ali može javno čestitati onima koji to čine. A to podstiče ostale institucije na delovanje i utiče na pozitivniju sliku pravnog sistema u javnosti”, ukazuje Grdešić.

Uostalom, i glavna Josipovićeva predizborna parola je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i kroz to vraćanje poverenja građana u pravdu i institucije države. O tome novi predsednik RH kaže: „Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala mora postati nacionalni prioritet, ne samo na papiru već i u konkretnim potezima. Zajedno s poštenim pravosuđem i policijom posebnu ulogu u tome mora dobiti obaveštajno-bezbednosni sistem.”

Politički analitičar Damir Grubiša opisuje Josipovića kao „kooperativnu osobu, za razliku od autoritarnog Milana Bandića” i slaže se s ocenama iz inostranstva da je njegova pobeda „zapravo pobeda civilizacije umerenosti i inteligencije”.

Njegov kolega Davor Đenero, pored ostalog, uočava i ovo: „Josipović je prvi predsednik RH koji svoju predsedničku funkciju ne vidi kao poslednji korak u svojoj političkoj karijeri. On sebe – s obzirom na svoje obrazovanje i uticaj – verovatno vidi u nekim svetskim političkim institucijama i ta će činjenica u velikoj meri odrediti njegov mandat u narednim godinama.”

Ivo Josipović želi i da unapredi odnose Hrvatske sa svojim okruženjem, a kako će to uraditi ostaje da se vidi. I tu će do izražaja doći njegova prirodna taktičnost, jer nije čovek poput svog prethodnika koji se ne libi da nekome „gura prst u oko”, ali to ne znači da će biti „mekan” u vezi s pitanjima koje Hrvatska smatra svojim vitalnim interesima. To je, uostalom, pokazao i tokom predsedničke predizborne kampanje kada je u Saboru glasao protiv sporazuma koji je Jadranka Kosor sklopila sa Slovenijom u vezi s rešavanjem međusobnih graničnih problema, iako je vrh njegove stranke SDP ipak podržao premijerku. Pozivanje na vraćanje pravdi i poštenju trebalo bi da znači i da će pod to okrilje najzad doći i brojni, do sada pravosudno prećutani, ratni zločini nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj o kojima već zna i sama hrvatska javnost, kao i da će se stvoriti još povoljniji uslovi za povratak i obeštećenje srpskih izbeglica tamo gde su im iščupani koreni.

Radoje Arsenić

---------------------------------------------------

Josipović: Hrvatska bi mogla odustati od tužbe

Milano/Zagreb – Novoizabrani hrvatski predsednik Ivo Josipović ponovio je da bi Zagreb mogao odustati od optužbe za genocid protiv Srbije ukoliko Beograd bude spreman da pregovara oko spornih pitanja kakva su nestale osobe, ratni zločini i restitucija opljačkanog kulturnog dobra.

U intervjuu italijanskom dnevniku „Korijere dela sera” Josipović je rekao da će „pokušati da pregovara sa Beogradom oko informacija koje se tiču nestalih osoba, procesa protiv ratnih zločina i restitucije opljačkanog kulturnog dobra”. „Ako Beograd bude poštovao te uslove, za hrvatskog predsednika nema razloga da se nastavi sa optužbom za genocid”, navodi italijanski dnevnik.

Josipović je i tokom predizborne kampanje ocenio da je dogovor Hrvatske i Srbije moguć, ako bi se ispunili zahtevi Hrvatske. „Ali dok se te stvari ne ispune, dogovora teško može biti”, rekao je 4. januara u Splitu.

Precizirao je da se ti zahtevi tiču traganja za zarobljenim i nestalim osobama, povratka kulturnog blaga, te da Srbija „još nije smogla snage da dva velika ratna zločinca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića preda pravdi”.

Josipović je i 31. decembra, povodom odluke Vlade Srbije da pred Međunarodnim sudom pravde podnese kontratužbu protiv Hrvatske, ocenio da tužbe opterećuju odnose i da je „važno da budu ostvareni ciljevi tužbe” – otkrivanje sudbine zatvorenih i nestalih, povratak kulturnog blaga i procesuiranje ratnih zločina.

Beta