Бела књига појачала раздор

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 3. јула – "Немам о чему да известим", поручио је Јанез Дрновшек путем медија премијеру Јанши поводом захтева да реферише шта је диванио у четири ока с хрватским колегом Месићем, уочи викенда. Јанша је прозвао Дрновшека преко ТВ током викенда, јер "председник није рапортирао влади о детаљима получасовног ћаскања са председником Месићем". "Месић и ја смо закључили да нема напретка у отвореним питањима између Словеније и Хрватске, као и да владе не покушавају да реше спорове, зато смо обе владе јавно позвали да почну да разговарају и покушају да реше билатералне проблеме", осврнуо се Дрновшек на Јаншину опаску да, иако би то било "пристојно, влада о садржају Месићеве посете није упозната ни пре ни после ње".

Дрновшеково одбијање Јаншине критике упућује на закључак да председник и премијер "имају озбиљне сметње на везама". Није случај ни што је баш у време док је Дрновшек седео с Месићем, министар спољних послова Димитриј Рупел лансирао вест да је комесару ЕУ за проширење Олију Рену послао депешу, у којој захтева да Рен закочи улазак Хрватске у ЕУ јер не поштује "добре комшијске односе". А односи су погоршани откако је министар Рупел словеначкој јавности представио "Белу књигу" о хрватским кршењима "договора о граници после 25. јуна 1991". Иако су два председника уложила напор да помире завађене владе јер је ред "да после 15 година коначно успоставимо међусобне односе сличне оним с којима смо заједно кренули на пут осамостаљења", Рупелово писање Олију Рену не обећава бољу комуникацију између премијера Јанше и Санадера.

Премијер Иво Санадер је после словеначке "Беле књиге" појачао притисак на Љубљану да се изјасни о арбитражи, о чему Словенија не жели ни да чује, а идеји није склон ни председник Месић. Аналитичари се надају да је најновија "ескалација односа" између влада у Љубљани и Загребу део свађалачког фолклора на почетку сваке туристичке сезоне, уз упозорења да је добро док је комуникација вербална, а не онаква какву је уочи сусрета Месића и Дрновшека предложио посланик Змаго Јелинчич, који је од Јаншине владе затражио да се до договора са Хрватском на "неспорну словеначку земљу пошаљу јединице словеначке војске, појачане добровољцима", а да се у случају "непријатељских ескалација хрватских агресивних акција обавесте одговарајуће јединице НАТО-а".

Шеф Словеначке националне странке (СНС) захтевао је и да Јаншин кабинет у ЕУ изрази негативно мњење Словеније о чланству Хрватске у евроатлантским интеграцијама, те да предложи заједнички улазак Хрватске са БиХ, Србијом, Црном Гором, Македонијом и Албанијом.

Званична Љубљана рачуна да ће политичким уценама успети да убеди Загреб да одустане од неколико села у Истри и Међумурју и дела Пиранског залива, на исти начин као што су своја "нерешена питања" са Словенијом својевремено "решиле" Италија и Аустрија, уочи њеног придруживања ЕУ. Тада је Словенија морала да се одрекне уносних бесцаринских дућана и пристане на измену Осимских споразума, тако што је оптантима (Италијанима који су отерани из Истре после Другог светског рата) омогућила повраћај имовине у натури. Дипломатски кругови из ЕУ упозоравају да Брисел не жели да оваква условљавања постану модел приликом преговора са кандидатима за чланство у ЕУ, сазнаје "Политика", јер постоји опасност да таква пракса ескалира у конфликте, на пример током преговора о уласку Србије у ЕУ, уколико Хрватска постане део Уније пре ње, сазнаје "Политика".