Bela knjiga pojačala razdor

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 3. jula – "Nemam o čemu da izvestim", poručio je Janez Drnovšek putem medija premijeru Janši povodom zahteva da referiše šta je divanio u četiri oka s hrvatskim kolegom Mesićem, uoči vikenda. Janša je prozvao Drnovšeka preko TV tokom vikenda, jer "predsednik nije raportirao vladi o detaljima polučasovnog ćaskanja sa predsednikom Mesićem". "Mesić i ja smo zaključili da nema napretka u otvorenim pitanjima između Slovenije i Hrvatske, kao i da vlade ne pokušavaju da reše sporove, zato smo obe vlade javno pozvali da počnu da razgovaraju i pokušaju da reše bilateralne probleme", osvrnuo se Drnovšek na Janšinu opasku da, iako bi to bilo "pristojno, vlada o sadržaju Mesićeve posete nije upoznata ni pre ni posle nje".

Drnovšekovo odbijanje Janšine kritike upućuje na zaključak da predsednik i premijer "imaju ozbiljne smetnje na vezama". Nije slučaj ni što je baš u vreme dok je Drnovšek sedeo s Mesićem, ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel lansirao vest da je komesaru EU za proširenje Oliju Renu poslao depešu, u kojoj zahteva da Ren zakoči ulazak Hrvatske u EU jer ne poštuje "dobre komšijske odnose". A odnosi su pogoršani otkako je ministar Rupel slovenačkoj javnosti predstavio "Belu knjigu" o hrvatskim kršenjima "dogovora o granici posle 25. juna 1991". Iako su dva predsednika uložila napor da pomire zavađene vlade jer je red "da posle 15 godina konačno uspostavimo međusobne odnose slične onim s kojima smo zajedno krenuli na put osamostaljenja", Rupelovo pisanje Oliju Renu ne obećava bolju komunikaciju između premijera Janše i Sanadera.

Premijer Ivo Sanader je posle slovenačke "Bele knjige" pojačao pritisak na Ljubljanu da se izjasni o arbitraži, o čemu Slovenija ne želi ni da čuje, a ideji nije sklon ni predsednik Mesić. Analitičari se nadaju da je najnovija "eskalacija odnosa" između vlada u Ljubljani i Zagrebu deo svađalačkog folklora na početku svake turističke sezone, uz upozorenja da je dobro dok je komunikacija verbalna, a ne onakva kakvu je uoči susreta Mesića i Drnovšeka predložio poslanik Zmago Jelinčič, koji je od Janšine vlade zatražio da se do dogovora sa Hrvatskom na "nespornu slovenačku zemlju pošalju jedinice slovenačke vojske, pojačane dobrovoljcima", a da se u slučaju "neprijateljskih eskalacija hrvatskih agresivnih akcija obaveste odgovarajuće jedinice NATO-a".

Šef Slovenačke nacionalne stranke (SNS) zahtevao je i da Janšin kabinet u EU izrazi negativno mnjenje Slovenije o članstvu Hrvatske u evroatlantskim integracijama, te da predloži zajednički ulazak Hrvatske sa BiH, Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom.

Zvanična Ljubljana računa da će političkim ucenama uspeti da ubedi Zagreb da odustane od nekoliko sela u Istri i Međumurju i dela Piranskog zaliva, na isti način kao što su svoja "nerešena pitanja" sa Slovenijom svojevremeno "rešile" Italija i Austrija, uoči njenog pridruživanja EU. Tada je Slovenija morala da se odrekne unosnih bescarinskih dućana i pristane na izmenu Osimskih sporazuma, tako što je optantima (Italijanima koji su oterani iz Istre posle Drugog svetskog rata) omogućila povraćaj imovine u naturi. Diplomatski krugovi iz EU upozoravaju da Brisel ne želi da ovakva uslovljavanja postanu model prilikom pregovora sa kandidatima za članstvo u EU, saznaje "Politika", jer postoji opasnost da takva praksa eskalira u konflikte, na primer tokom pregovora o ulasku Srbije u EU, ukoliko Hrvatska postane deo Unije pre nje, saznaje "Politika".