„Ункеа” на Источној реци

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12.  јануара – Уједињене нације нису више у легендарном здању са 39 спратова од челика и стакла на њујоршкој Источној реци – већ у једном троспратном хангару подигнутом не травњаку комплекса Светске организације. Пресељење је у понедељак, пресекавши баштенским маказама плаву траку, озваничио генерални секретар Бан Ки Мун, у присуству амбасадора земаља чланица и својих сарадника.

Он лично, од Нове године је, уместо на 38. спрату са погледом на реку и панораму Менхетна, у канцеларији на трећем спрату која је без прозора. Првобитни план је додуше био да има поглед на реку, али пошто бирократија УН изгледа није баш највештија у планирању, то су променили „безбедњаци” са аргументом да би први човек УН поред прозора на само трећем спрату био лака мета.

Наравно, новом здању које је коштало 140 милиона долара (не баш мало за привремену структуру, а поготово за оно што је у њој), није се обрадовала већина оних који ће у њему провести наредних неколико година (остаје да се види да ли ће бити поштован рок за потпуну обнову, како главне зграде УН, тако и околних пет здања до краја 2013). Подругљиво га називају „Волмартом” (познати ланац мегамаркета) и „Ункеом” (игра речи са именом чувеног шведског произвођача намештаја „Икеа”, који је популаран и у Америци, и чије велике продавнице такође личе на хангаре).

Унутрашњост новог радног простора УН је заиста скромна: подови од голог бетона на прва два спрата (донекле је застрт само трећи где је генерални секретар са најближим сарадницима). Нема посебних канцеларија, већ се ради као у фабричкој хали, за столовима од панел-плоча. На сваком спрату су само по два тоалета, један мушки и један женски. Све инсталације су видљиве, од водовода, до струје и компјутерских и телефонских каблова.

У „Ункеи” ће међутим бити одржано и неколико генералних скупштина, ту ће заседати и Савет безбедности. Уместо 5.600 чиновника, колико их је било у „Секретаријату”, главној згради, у „хангару” ће их бити само око 300. Остали су у изнајмљеном канцеларијском простору расутом по Менхетну. У главној згради, још неколико месеци, радиће 1.300 бирократа УН, чији је синдикат већ протестовао због тога што је опасно по здравље демонтирање азбестних плоча почело пре њиховог пресељења.

Палата УН ће бити темељно реновирана изнутра, али ће остати иста споља. Цена пројекта о којем се већ дуго расправља је 1,9 милијарди долара. Реновирање је, тврди се, требало да буде урађено још пре 30 година, али је стално одлагано подједнако из политичких и финансијских разлога.

Палата УН је, наиме, стара већ 57 година (усељена је 1952). Она је већ историјски симбол панораме Њујорка, а у њеном пројектовању, после одлуке о оснивању Уједињених нација, учествовала су тада најпознатије архитекте света, укључујући и легендарног Корбизјеа.

Главна структура је и даље солидна, а повод за темељно реновирање није само кров који је почео да прокишњава, већ пре свега чињеница да зграда више не испуњава безбедносне стандарде државе Њујорк на чијој се територији налази. Нема, између осталог, систем за аутоматско гашење пожара (такозване „распршиваче”), због чега је градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг својевремено забранио да зграду УН посећују школске екскурзије.

После обнове тај проблем ће, наравно, бити решен, а у целини зграда ће, како се тврди, бити модернија, безбеднија, функционалнија и „зеленија”. Укупна потрошња енергије биће смањена за 50 одсто, воде за 40, а „еколошка стопа” (количина угљен-диоксида која због потрошње енергије доспева у атмосферу) такође преполовљена.

Биће инсталирано 14 километара нових водоводних цеви, 65 километара електрокаблова и исто толико комуникационих. Буџет за одржавање неће се мењати: 19 милиона годишње (плус шест милиона за раднике).

Обнову ће платити, као уосталом и све што троше УН, државе чланице, по постојећој формули. То значи да ће највише дати САД (22 одсто или 413 милиона долара). Допринос Србије за обнову је – 72.000 долара годишње.

Дипломате са којима смо после јучерашње церемоније разговарали телефоном кажу да је су услови за рад у „хангару” много скромнији од оних које су имали до пре неколико дана. Уместо по шест места за сваку делегацију, на Генералној скупштини имаће само по два. У Савету безбедности такође по два места (као и досад), али оно што ће им највише недостајати, то су прилике за неформалне сусрете и размену мишљења у ходницима и кафетеријама, што је важан део дипломатских активности.

И, наравно, многи се питају – зар за 140 милиона долара није могло да буде направљено нешто боље? Поготово ако се зна да „хангар”, кад реновирање „Секретаријата” буде окончано, треба да буде демонтиран и продат као старо гвожђе, мада је већ почело лобирање да се претвори у неку врсту изложбеног простора или нешто слично.