„Unkea” na Istočnoj reci

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12.  januara – Ujedinjene nacije nisu više u legendarnom zdanju sa 39 spratova od čelika i stakla na njujorškoj Istočnoj reci – već u jednom trospratnom hangaru podignutom ne travnjaku kompleksa Svetske organizacije. Preseljenje je u ponedeljak, presekavši baštenskim makazama plavu traku, ozvaničio generalni sekretar Ban Ki Mun, u prisustvu ambasadora zemalja članica i svojih saradnika.

On lično, od Nove godine je, umesto na 38. spratu sa pogledom na reku i panoramu Menhetna, u kancelariji na trećem spratu koja je bez prozora. Prvobitni plan je doduše bio da ima pogled na reku, ali pošto birokratija UN izgleda nije baš najveštija u planiranju, to su promenili „bezbednjaci” sa argumentom da bi prvi čovek UN pored prozora na samo trećem spratu bio laka meta.

Naravno, novom zdanju koje je koštalo 140 miliona dolara (ne baš malo za privremenu strukturu, a pogotovo za ono što je u njoj), nije se obradovala većina onih koji će u njemu provesti narednih nekoliko godina (ostaje da se vidi da li će biti poštovan rok za potpunu obnovu, kako glavne zgrade UN, tako i okolnih pet zdanja do kraja 2013). Podrugljivo ga nazivaju „Volmartom” (poznati lanac megamarketa) i „Unkeom” (igra reči sa imenom čuvenog švedskog proizvođača nameštaja „Ikea”, koji je popularan i u Americi, i čije velike prodavnice takođe liče na hangare).

Unutrašnjost novog radnog prostora UN je zaista skromna: podovi od golog betona na prva dva sprata (donekle je zastrt samo treći gde je generalni sekretar sa najbližim saradnicima). Nema posebnih kancelarija, već se radi kao u fabričkoj hali, za stolovima od panel-ploča. Na svakom spratu su samo po dva toaleta, jedan muški i jedan ženski. Sve instalacije su vidljive, od vodovoda, do struje i kompjuterskih i telefonskih kablova.

U „Unkei” će međutim biti održano i nekoliko generalnih skupština, tu će zasedati i Savet bezbednosti. Umesto 5.600 činovnika, koliko ih je bilo u „Sekretarijatu”, glavnoj zgradi, u „hangaru” će ih biti samo oko 300. Ostali su u iznajmljenom kancelarijskom prostoru rasutom po Menhetnu. U glavnoj zgradi, još nekoliko meseci, radiće 1.300 birokrata UN, čiji je sindikat već protestovao zbog toga što je opasno po zdravlje demontiranje azbestnih ploča počelo pre njihovog preseljenja.

Palata UN će biti temeljno renovirana iznutra, ali će ostati ista spolja. Cena projekta o kojem se već dugo raspravlja je 1,9 milijardi dolara. Renoviranje je, tvrdi se, trebalo da bude urađeno još pre 30 godina, ali je stalno odlagano podjednako iz političkih i finansijskih razloga.

Palata UN je, naime, stara već 57 godina (useljena je 1952). Ona je već istorijski simbol panorame Njujorka, a u njenom projektovanju, posle odluke o osnivanju Ujedinjenih nacija, učestvovala su tada najpoznatije arhitekte sveta, uključujući i legendarnog Korbizjea.

Glavna struktura je i dalje solidna, a povod za temeljno renoviranje nije samo krov koji je počeo da prokišnjava, već pre svega činjenica da zgrada više ne ispunjava bezbednosne standarde države Njujork na čijoj se teritoriji nalazi. Nema, između ostalog, sistem za automatsko gašenje požara (takozvane „raspršivače”), zbog čega je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg svojevremeno zabranio da zgradu UN posećuju školske ekskurzije.

Posle obnove taj problem će, naravno, biti rešen, a u celini zgrada će, kako se tvrdi, biti modernija, bezbednija, funkcionalnija i „zelenija”. Ukupna potrošnja energije biće smanjena za 50 odsto, vode za 40, a „ekološka stopa” (količina ugljen-dioksida koja zbog potrošnje energije dospeva u atmosferu) takođe prepolovljena.

Biće instalirano 14 kilometara novih vodovodnih cevi, 65 kilometara elektrokablova i isto toliko komunikacionih. Budžet za održavanje neće se menjati: 19 miliona godišnje (plus šest miliona za radnike).

Obnovu će platiti, kao uostalom i sve što troše UN, države članice, po postojećoj formuli. To znači da će najviše dati SAD (22 odsto ili 413 miliona dolara). Doprinos Srbije za obnovu je – 72.000 dolara godišnje.

Diplomate sa kojima smo posle jučerašnje ceremonije razgovarali telefonom kažu da je su uslovi za rad u „hangaru” mnogo skromniji od onih koje su imali do pre nekoliko dana. Umesto po šest mesta za svaku delegaciju, na Generalnoj skupštini imaće samo po dva. U Savetu bezbednosti takođe po dva mesta (kao i dosad), ali ono što će im najviše nedostajati, to su prilike za neformalne susrete i razmenu mišljenja u hodnicima i kafeterijama, što je važan deo diplomatskih aktivnosti.

I, naravno, mnogi se pitaju – zar za 140 miliona dolara nije moglo da bude napravljeno nešto bolje? Pogotovo ako se zna da „hangar”, kad renoviranje „Sekretarijata” bude okončano, treba da bude demontiran i prodat kao staro gvožđe, mada je već počelo lobiranje da se pretvori u neku vrstu izložbenog prostora ili nešto slično.