Газде уместо утопије
КРАГУЈЕВАЦ – О крагујевачким Заводима "Црвена застава" ускоро ће, ако изузмемо неколико пожутелих литерарних радова, сведочити само "фића", који се, захваљујући својим власницима, и даље котрља улицама многих градова бивше СФРЈ. Тај "мали ауто великих могућности", како је "фића национале" рекламиран пре четрдесет година, и даље ће подсећати на југословенско привредно "чудо", али без икаквих шанси да одложи пропаст највећег индустријског гиганта на Балкану из доба комунизма.
Актуелна српска влада коначно је преломила. Од великог "Заставиног" комплекса, који је обухватао на стотине предузећа у којима је радило више од 50.000 Југословена, остаће само једно акционарско друштво – "Застава-ауто", предузеће које је основано после споразума са италијанским "Фијатом" о склапању и производњи српског "пунта", односно "заставе 10". Све остале "Заставине" фирме биће стављене на приватизациону "тезгу" или ће отићи у стечај, јер, како рече министар за капиталне инвестиције Велимир Илић, ММФ више не дозвољава субвенционисање друштвених фирми.
Један комунистички експеримент, настао на брдовитом Балкану, где су до педесетих година прошлог века расли само сељаци и песници, коначно одлази у историју. Покушај да се производи аутомобил, тај најсавршенији индустријски производ у који се уграђује између петнаест и двадесет хиљада делова, пропао је с доласком новог доба, ере тржишне привреде и транзиције у коме се власник капитала мора прецизно одредити. Обавеза да се структура власништва мора јасно препознати довела је до краја једне комунистичке утопије у оквиру које је све било свачије и – ничије.
До сада је приватизовано десетак "Заставиних" фирми: "Ковачница", "Алатница", "Заставашпед", "Тапацирница", "Застава промет", "Електрорача", ливница у Тополи... Ове фирме су, углавном, купили Словенци, осим "Ковачнице" коју је купила бугарска фирма. Словенци су заинтересовани и за куповину треће по величине "Заставине" фирме – "Камиона", а у припреми је и трансформација "Застава-аутомобила", које би се, са своја три погона, издвојило у посебну целину и понудило купцу по повољној цени. Остали делови, према плану, биће трансформисани у деоничарска друштва и препуштени тржишту.
Дакле, остаје само "Застава ауто", предузеће које тренутно само продаје "пунто", односно "заставу 10", а које ће, према најавама директора Зорана Богдановића, почетком 2007. кренути и са производњом овог модела аутомобила. Богдановић је, на недавној конференцији за новинаре, најавио и нови уговор са торинским "Фијатом" о производњи још једног "Фијатовог" бренда. Да ли ће "застава 10" или нови модел моћи да постигну успех који је имао "фића"? Богдановић се томе нада, али светски стандарди производње су далеко одмакли, а тржиште је презасићено. "Застава" је мртва... Живела "Застава".
-----------------------------------------------------------
Оружари већ у будућности
"Застава оружје" је једина фирма из бившег "Заставиног" ′ комплекса која је већ закорачила у будућност. Прошлогодишњи уговор са америчким "Ремингтоном" о испоруци тридесетак хиљада комада спортског и ловачког оружја о томе најбоље говори, али то није било могуће без помоћи државе. Наиме, држава је у овом предузећу власник око 70 одсто капитала, па је разумљиво што се није либила да помогне. Крагујевачка "Наменска" се дефинитивно враћа на старе стазе славе, о чему говори и намера да купи једну босанску фирму. Није више реч о копирању источноевропских модела, већ о производима са највишим "западним" стандардима.
-----------------------------------------------------------
Нема више самоуправљања
Почетком трансформације "Заставе", 2001, без посла је остало око 15.000 радника. Реална опасност је да без радног места може остати још од пет до десет хиљада запослених, али они који су "преживели" транзицију више не могу ни да помисле на самоуправљање. Примера ради, најуспешнији "Заставино" предузеће – "Алатница", није имала вишак радника, али упослени у тој фирми, под називом "Униор компоненте", сада раде у три смене. За њих викенд више не постоји. Два дана прва, два друга смена, и то у "турнусу", али зарађују између четрдесет и педесет хиљада динара месечно, што је више него довољно за пун стомак у "долини глади".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


