Пријаве и за Стразбур

Будући да многи правни наследници одузете имовине након Другог светског рата Републичкој дирекцији за имовину нису успели да до 30. јуна поднесу захтев за евидентирање одузете дедовине, Мрежа за реституцију покренула је иницијативу да се у оквиру закона о повраћају имовине, који ће тек бити донет, предвиди неки разумни рок, рецимо од шест месеци, као што је било у Бугарској, за све оне који то нису успели да ураде до последњег дана прошлог месеца.

Законом о реституцији може се предвидети да право на повраћај одузете имовине након 9. марта 1945. године имају правна лица и задужбине. Наиме, Законом о пријављивању и евидентирању имовине правним лицима није омогућено да поднесу захтев за евидентирање одузете имовине. Али, као што видимо, Републичка дирекција је имала либералан став, тако да су примали и пријаве правних лица. Према подацима дирекције, око пет посто правних лица, фондова и задужбина је поднело захтев за евидентирање имовине.

– То није мало, с обзиром на то да данас тешко да имате очувано неко правно лице, не рачунајући Задужбину Николе Спасића или Београдски универзитет, у оном облику у каквом је било када им је одузета имовина – каже координатор Мреже за реституцију Миле Антић.

Мрежа је од самог старта доношења Закона о пријављивању имовине покренула иницијативу пред Судом Србије и Црне Горе (који више не постоји) да се продужи рок до када правни наследници могу да поднесу захтев за повраћај имовине. Ову иницијативу они су образложили тиме да је учињена, између осталог, дискриминација грађана у односу на цркве и верске заједнице, где је држава о свом трошку прибавила комплетну документацију. Сада то наследници раде сами, о свом трошку и уз огромно губљење времена, прикупљајући документацију на основу које треба да доказују право над власништвом одузете дедовине.

– Наша иницијатива је била покренута управо због тога, јер смо били свесни да велики број грађана неће стићи да се пријави или да велики број још увек нема поверење да пријави имовину, пошто Закон о пријављивању и евидентирању није предвидео никакве гаранције да ће се та пријављена имовина ставити ван промета и да ће бити заштићена, односно да је неко у држави неће продати – констатује Антић.

Образлажући због чега су иницијативу покренули пред Судом Србије и Црне Горе, координатор Мреже за реституцију каже да је то учињено управо због тога што је то била највиша инстанца у оквиру унутрашњег правног система државне заједнице.

– У оквиру иницијативе нисмо се само позвали на кршење Уставне повеље, него и на закон који је, без обзира на престанак постојања државне заједнице, остао на снази, с обзиром на то да смо ми једини правни следбеник државне заједнице. Дакако, ради се о Закону о ратификацији европске конвенције за заштиту основних људских права с прописима и протоколима. Будући да Закон о евидентирању и пријављивању имовине није усклађен са овим законом о европској конвенцији и пошто Суд Србије и Црне Горе није ништа урадио по нашој иницијативи, ми ћемо, тим поводом, бити принуђени да поднесемо пријаву Европском суду за људска права у Стразбуру – изричит је Антић.

Он је закључио да ће предузети тај корак, уколико се у овој држави не буде ништа променило у погледу рокова. Европски суд у Стразбуру биће последња инстанца којој ћемо поднети жалбу и очекујемо да она буде позитивно решена.

Сличне проблеме с роковима имали су и наследници у Хрватској. Наводећи пример ове државе, Антић каже да је њиховим законом био утврђен рок за подношење захтева за повраћај одузете имовине, али је Уставни суд ту одредбу о роковима оспоравао у више наврата.

Наиме, за разлику од Србије, која је пре 11 и по месеци донела Закон за пријављивање и евидентирање имовине, Хрватска је у оквиру закона о реституцији (пуни назив је Закон о накнади за имовину одузете имовине за време комунистичке југословенске владавине) одредила рок до када се може поднети захтев за повраћај имовине. У најмање два наврата, Уставни суд Хрватске доносио је одлуке којима је проглашавао неуставним одредбе о роковима, а закон је, у међувремену, мењан неколико пута. Уставни суд је, такође, оспоравао одредбе закона по којима је онима који нису држављани Хрватске оспоравано право да поднесу захтев за повраћај имовине

То код нас то није случај, јер по Закону о пријављивању и евидентирању имовине и страни држављани су могли да поднесу захтев за повраћај имовине. Али, накнадном изменом хрватског закона о реституцији и страним држављанима је напокон омогућено да имају право да поднесу захтев за повраћај одузете дедовине.

Миле Антић сматра да није прихватљиво решење које је предложила помоћник директора Републичке дирекције за имовину Милица Ђорђевић – да се, на захтев бројних наследника, продужи рок за пријављивање одузете имовине, али само у оквиру постојећег Закона о пријављивању и евидентирању имовине.

--------------------------------------------------------------------------

Траже и рударски басен Обилић...

Наследници Савчић–Ацовић траже Рударски басен Обилић на Косову и Метохији, Слободан Пророк хотел "Праг" у улици Краљице Наталије, а Српска академија наука и уметности је поднела пријаву за повратак једне од задужбина које су им оставили предратни власници. Реч је о хотелу "Балкан" на Теразијама, који је у међувремену продат, то јест приватизован.