Маркетиншка и(ли) морална начела

Пошто је Врховни суд Србије прошле недеље потврдио првостепену пресуду за убиство Ивана Стамболића и атентат на Вука Драшковића у Будви, у којој је назначено да је осуђена група радила по налогу Слободана Милошевића, у јавности је отворена расправа о томе да ли, после такве потврде да је лидер Социјалистичке партије Србије наређивао извршење тих злочина, још неко треба да сноси одговорност. Треба ли, на пример, даље истраживати да ли је још неко из врха СПС-а, али и странака које су тада са социјалистима биле у коалицији (ЈУЛ и СРС), учествовао у нaређењима, инспирисању или подстрекавању на ове злочине или макар знао за Милошевићеве намере, а прећутао та сазнања? И да ли треба утврдити одговорност самих тих странака? И каква би то одговорност могла да буде – правна и политичка, или само политичка, односно морална?

Поводом поменуте пресуде, председник Србије и Демократске странке Борис Тадић је истакао, између осталог, да сада "правосудни органи треба да се запитају да ли постоји неопходност правних поступака против странака и појединаца из врха власти који су били инспиратори злочина". Министар спољних послова и лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић је закључио да "после ове пресуде Врховног суда, СПС не сме за свог председника држати злочинца који је као шеф државе и странке наређивао убиства политичких противника". Представници појединих странака су ишли дотле да предлажу забрану СПС-а и СРС-а уколико се утврди и њихова кривица.

Картице и убиства нису исто

Социјалисти се, међутим, ни сада не одричу лика Слободана Милошевића, а када је реч о његовим делима, кажу да ни за шта није осуђен.

На питање да ли странке, укључујући и његову, треба да сносе одговорност у сличним примерима и да ли треба истраживати одговорност других појединаца у странкама, Ивица Дачић, председник Главног одбора СПС-а, одговора на следећи начин: "Нисам видео да је Борис Тадић сносио одговорност, а био је потпредседник странке у време када се догодила афера ’Бодрум’. Или Бојан Пајтић, који је био шеф посланичке групе, или Чеда Јовановић, који је био потпредседник владе. Не може странка да буде одговорна за било чије појединачне поступке". Дачић је, уз то, истакао да нико из СПС-а није осуђен и додао, мислећи на Милошевића, да образложење пресуде није пресуда.

Због тога, према његовим речима, СПС нема од кога да се ограђује ("нико наш није осуђен"), али би, каже Дачић, ДС требало да се огради од Алена Селимовића.

Подсетимо, у истој недељи када је Врховни суд потврдио пресуду за убиство Стамболића и атентат у Будви донета је и првостепена пресуда за аферу "Бодрум", а јединим кривцем за злоупотребу посланичких картица проглашен је бивши посланик Демократске странке Ален Селимовић (због неовлашћеног гласања картицом колегинице из исте странке Неде Арнерић). Међутим, кворум за избор Кори Удовички за гувернера НБС, обезбеђен је уз помоћ четири картице посланика који нису били присутни на седници парламента.

Селимовићу је, дакле, Први општински суд у Београду изрекао казну, али не и његова странка – он остаје члан ДС-а. Странка није казнила ни остале који су у томе учествовали, али им није доказана кривица, иако је својевремено лидер демократа Борис Тадић говорио да ће инсистирати на одговорности инспиратора за гласање туђим посланичким картицама.

Ипак, портпарол ДС-а Ђорђе Тодоровић сматра да се поменути случајеви не могу поредити, нити се кривице Милошевића и Селимовића могу доводити у везу. Како је казао, на Милошевићевој страни је, како је процењено, 12 милијарди долара које је његово окружење изнело из земље и сместило их на своје банковне рачуне по егзотичним острвима, стотине хиљада мртвих и расељених у ратовима, изолација земље, осиромашење већине грађана и енормно богаћење појединаца и то се стварно не може поредити са "Бодрумом".

У процесу за убиство Стамболића и покушај убиства Драшковића кажњени су, како каже, само "извођачи", али не и наручиоци тих дела. "Питање је да ли је крив само Милошевић или и људи који су били око њега и то треба да утврде надлежни истражни органи", каже портпарол ДС-а.

"Нисам сигуран да треба говорити о забрани странке, али свакако треба говорити о утврђивању евентуалне кривице појединаца из партијског врха и о потреби да јавност сазна све о њиховој одговорности. И треба подсећати грађане Србије за шта су све одговорни они који су били на власти од 2000. године", навео је Тодоровић.

На писање медија да би се можда могло говорити о широј одговорности и у случају ДС-а, имајући у виду да се странка није оградила од оних који су били умешани у аферу "Бодрум", Тодоровић одговара да је судском пресудом против Селимовића све завршено.

Строга пресуда

"С обзиром на то да је ДС опозициона странка, која врло озбиљно критикује владу, ја верујем да је суд најстроже пресудио. Сигуран сам да би, да су могли још некога да оптуже, то и урадили", истакао је Ђорђе Тодоровић.

За ширење одговорности, али овог пута у случају СПС-а и злочина над Стамболићем и Драшковићем, није ни Андреја Младеновић, портпарол Демократске странке Србије, "стожерне" у Влади Србије (уз помоћ социјалиста), који је јуче критиковао Тадићево коментарисање пресуде у том случају и навео, између осталог, да неправоснажне пресуде не би требало проширивати на странке и организације.

"Још је неодговорније проширивати нешто што се налази у пресуди. Ако је суд пресудио ко је крив за те злочине, да ли било ко од нас има право, осим суда, да шири ту врсту одговорности... Ја заиста не могу да разумем шта то председнику треба на тај начин. То је једно политикантство", рекао је Младеновић.

После оваквих исказа неких од најважнијих актера на српској политичкој сцени питање је (које се поставља по ко зна који пут) колико су нашим странкама важни принципи, којима се сви декларативно руководе, попут поштовања закона и највиших моралних начела, а колико су њихове речи и дела инспирисани "законима" политичког маркетинга. Мада је у јавности подигнута прашина и око ових судских пресуда, утисак је да ће последице за странке и политичаре бити минорне. Или можда неће. Јер, ето, Ивица Дачић захваљује Борису Тадићу за рекламу. То што тражи забрану СПС-а, каже Дачић, социјалистима само подиже рејтинг.

У савременим демократијама, међутим, ситуација је нешто другачија. Истичући најпре да се поменути судски случајеви апсолутно не могу поредити, те да су "одговорности које не признају ни СПС, ни ДС – другачије", Миљенко Дерета, директор невладине организације "Грађанске иницијативе", каже да и један и други пример говоре о недостатку утицаја јавности и недостатку одговорности за рад политичара и политичких странака. Дерета наводи пример Енглеске, у којој је један од министара због почињеног политичког греха (интервенисао је да се убрза издавање пасоша једној особи) – смењен. Како каже, Лабуристичка партија се од њега није оградила, није га избацила из странке, али га је ипак казнила – тиме што је смењен и што је изгубио углед и утицај. У Италији се својевремено распала Демохришћанска партија зато што су њени функционери, док су били на власти, били умешани у разне афере.

У модерним демократијама, каже Дерета, индивидуална одговорност је већа и самим тим је и понашање другачије. Код нас се, међутим, људима много гледа кроз прсте. Последица тога је осећање грађана да не постоји законска заштита и да постоји неједнакост пред законом. То даље, објашњава Дерета, доводи до страха од институција и страха од чињења, од акције. Крајња последица тога је оно што недемократски системи желе: послушни, неактивни и заплашени грађани.