Суд није наложио резолуцију

У пресуди Међународног суда правде у Хагу не помиње се експлицитно да Србија треба да донесе некакву резолуцију о Сребреници, каже за „Политику” Милош Јовановић из Института за међународну политику. Сличан став чули смо и од једног експерта за међународно право, који није желео да га именујемо: „То не постоји као правна обавеза, то може да се уради као израз политичке воље. Иначе, наметање такве обавезе и није у компетенцији суда”. Војин Димитријевић, директор Београдског центра за људска права, рекао је за ТВ Б92 да „поновно покретање приче о резолуцији о Сребреници треба гледати из угла да је Србија пред Међународним судом правде покренула процес везан за нелегално проглашење независности Косова. Димитријевић је казао: „Не можете се ви обраћати једном суду, очекивати од њега нешто што је за вас важно, а правити се невешт у погледу ранијих пресуда”.

-------------------------------------------------------------------------------------------

Сребренички геноцид и резолуције

Скупштини Србије у последњих пет година достављено је неколико предлога „резолуција о Сребреници”, али ниједна од њих није увршћена у дневни ред. Није успео ни покушај договора посланичких група, јер њихови представници нису могли да се сложе око њеног садржаја. Неки су сматрали да она треба да се односи само на Сребреницу, а други на све ратне злочине. Једино у чему су се сви слагали било је то да је у Сребреници почињен злочин.

Први предлог резолуције парламенту су 2005. године, у име невладиних организација, поднели Наташа Мићић, тада посланик ГСС-а, а сада ЛДП-а, и Жарко Кораћ, посланик СДУ-а. У њој се говорило о „геноциду у Сребреници”, а тражило се да се „држава обрати жртвама и њиховој заједници и да призна да је злочин извршен у наше име и тим чином да се дистанцира од злочина”.

Парламент је, поводом десетогодишњице злочина у Сребреници, 2005. године покушао да припреми текст нове резолуције. Шефови посланичких група код тадашњег председника парламента Предрага Марковића, сагласили су се само о заједничкој осуди свих ратних злочина. У нацрту тог документа у који су ушле примедбе и предлози свих посланичких група, било је, између осталог, предложено да се „осуде сви ратни злочини, а посебно они почињени на територији Сребренице и Братунца. Договора, међутим, није било, па су ДС и СПО представили свој текст декларације, а дан касније ДСС свој.

После пресуде Међународног суда правде у Хагу, 2007. године, у којој се каже да је 1995. године почињен геноцид над муслиманским становништвом у БиХ, а да Србија није учинила ништа да га спречи, председник Србије Борис Тадић позвао је Народну скупштину да усвоји декларацију „којом ће се недвосмислено осудити злочин у Сребреници”. Уместо скупштинске уследили су предлози појединих странака. Тако је ЛДП доставио парламенту „Предлог декларације о обавезама државних органа Републике Србије у испуњавању одлука Међународног суда правде”, којом је, између осталог, тражено да се „Србија обавеже да кроз свој правни систем и поступање државних органа јасно осуди свако порицање геноцида у Сребреници”. После ЛДП-а, свој предлог у марту 2007. године, представили су и посланици ЛСВ-а и СВМ-а, који су чинили посланички клуб Војвођански посланици. У овом предлогу, између осталог, писало је да „однос према Сребреници одређује будућност наше земље, а представници Народне скупштине Србије одаће пошту сребреничким жртвама и из њиховог страдања извући трајну поуку о погубним последицама етнонационализма, ратног хушкаштва и слепог и некритичког ’патриотизма’”.

Пре годину дана посланичке групе ЛДП-а и ЛСВ-а представили су, на одвојеним конференцијама за новинаре, своје нове предлоге скупштини, поводом Резолуције Европског парламента, којом је 11. јул проглашен Даном сећања на геноцид у Сребреници. ЛСВ је предложио доношење „резолуције о проглашењу 11. јула за дан сећања на геноцид у Сребреници и све невине жртве ратова деведесетих година на територији бивше Југославије”. Сличан предлог дао је и ЛДП. У јулу прошле године Жарко Кораћ (СДУ), који припада посланичком клубу ЛДП-а, доставио је Предлог декларације о обавезама државе Србије да предузме све мере заштите права жртава ратних злочина, а посебно жртава геноцида у Сребреници, док је ЛСВ, практично поново доставио свој ранији предлог. И ови предлози су завршили у некој скупштинској фиоци.

Председник Србије Борис Тадић поново, пре пар дана, предложио је да парламент донесе резолуцију о Сребреници, али ни ова иницијатива, за сада нема, већинску подршку у парламенту, мада има много више оних који је подржавају него први пут.

М. Ч.