Лош избор врста под контролом и неодговарајућа процена природних ресурса, као и сложена процедура добијања дозвола – најзначајнији су проблеми са којима се суочавају произвођачи и прерађивачи лековитог биља у Србији. Они тврде да би од те делатности домаћа привреда имала значајне добити када би главне тешкоће биле уклоњене, али, како тврде, надлежне институције не показују довољно интересовања за то. Листа дивље флоре заштићене контролом сакупљања, коришћења и промета обухвата 152 врсте.

За многе од њих, сматрају произвођачи, нема разлога да буду на тој листи, јер је реч о коровима за чије се уништавање чак дозвољава увоз хербицида. Као једну од ствари које им највише сметају у овој области привредници наводе неопходност набавку дозвола чак и за оне биљке које земљорадници уништавају  на својим имањима.

Цвет и дрво липе

– Људима расте коров на њивама, а ако би га продали нама, то би био привредни преступ за који су предвиђене високе казне. Дозволе важе само једну сезону, а таксе се плаћају унапред за целу годину, док се још не зна да ли ћемо имати количину за коју смо платили и не могу да се преносе на другу врсту. Квоте којима се ограничава количина сакупљеног биља су нереалне и понекад се дешава да прописују количину које нема у природи – објашњава Софија Бушић, директор и власник предузећа "Биље Борча". Она додаје да је лакше и јевтиније посећи дрво липе него убрати цвет, као и да су потврде за увоз  јевтиније од оних за извоз.

Да су произвођачи у незавидном положају и да би требало мењати прописе, потврђују и речи Анамарије Антић, секретара Групације за хемијску индустрију и фармацију Привредне коморе Београда. Требало би што пре поједноставити и убрзати добијање дозвола, истиче она и додаје да није добро ни плаћање такса унапред, јер се догађа да се сакупи или на плантажама убере мања количина од предвиђене, па су привредници опет на губитку.

Насупрот овим тврдњама, Берислава Илић, помоћник директора Завода за заштиту природе Србије, напомиње да за стручњаке не постоји коров и да је то реч коју користе пољопривредници. Она оцењује да листа контролисаних врста има недостатке, јер се прописи ређе доносе, док се стање на терену брже мења. Сврха дозвола, према њеним речима, јесте да спрече могуће злоупотребе биљара и онемогуће их да биљке сакупљене у природи прикажу као гајене.  

Плантажно гајење

– Циљ прописа је да заштите природне ресурсе и ботаничку разноликост. И стручњаци и произвођачи имају интерес да се флора сачува: први због очувања биодиверзитета, а други да би и даље могли да раде. Требало би направити стратегију која ће подстицати људе да гаје врсте тражене на тржишту, а не да их сакупљају – казала је Берислава Илић.

У Управи за заштиту животне средине сагласни су да постоји потреба за променом Уредбе о стављању под контролу сакупљања, коришћења и промета дивље флоре и фауне и да је планирана, али се засад не зна када би то заиста могло да се догоди. Они потврђују да су вођени преговори са представницима коморе и групама произвођача на којима је договорена њихова интензивнија сарадња.