Loš izbor vrsta pod kontrolom i neodgovarajuća procena prirodnih resursa, kao i složena procedura dobijanja dozvola – najznačajniji su problemi sa kojima se suočavaju proizvođači i prerađivači lekovitog bilja u Srbiji. Oni tvrde da bi od te delatnosti domaća privreda imala značajne dobiti kada bi glavne teškoće bile uklonjene, ali, kako tvrde, nadležne institucije ne pokazuju dovoljno interesovanja za to. Lista divlje flore zaštićene kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa obuhvata 152 vrste.

Za mnoge od njih, smatraju proizvođači, nema razloga da budu na toj listi, jer je reč o korovima za čije se uništavanje čak dozvoljava uvoz herbicida. Kao jednu od stvari koje im najviše smetaju u ovoj oblasti privrednici navode neophodnost nabavku dozvola čak i za one biljke koje zemljoradnici uništavaju  na svojim imanjima.

Cvet i drvo lipe

– Ljudima raste korov na njivama, a ako bi ga prodali nama, to bi bio privredni prestup za koji su predviđene visoke kazne. Dozvole važe samo jednu sezonu, a takse se plaćaju unapred za celu godinu, dok se još ne zna da li ćemo imati količinu za koju smo platili i ne mogu da se prenose na drugu vrstu. Kvote kojima se ograničava količina sakupljenog bilja su nerealne i ponekad se dešava da propisuju količinu koje nema u prirodi – objašnjava Sofija Bušić, direktor i vlasnik preduzeća "Bilje Borča". Ona dodaje da je lakše i jevtinije poseći drvo lipe nego ubrati cvet, kao i da su potvrde za uvoz  jevtinije od onih za izvoz.

Da su proizvođači u nezavidnom položaju i da bi trebalo menjati propise, potvrđuju i reči Anamarije Antić, sekretara Grupacije za hemijsku industriju i farmaciju Privredne komore Beograda. Trebalo bi što pre pojednostaviti i ubrzati dobijanje dozvola, ističe ona i dodaje da nije dobro ni plaćanje taksa unapred, jer se događa da se sakupi ili na plantažama ubere manja količina od predviđene, pa su privrednici opet na gubitku.

Nasuprot ovim tvrdnjama, Berislava Ilić, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije, napominje da za stručnjake ne postoji korov i da je to reč koju koriste poljoprivrednici. Ona ocenjuje da lista kontrolisanih vrsta ima nedostatke, jer se propisi ređe donose, dok se stanje na terenu brže menja. Svrha dozvola, prema njenim rečima, jeste da spreče moguće zloupotrebe biljara i onemoguće ih da biljke sakupljene u prirodi prikažu kao gajene.  

Plantažno gajenje

– Cilj propisa je da zaštite prirodne resurse i botaničku raznolikost. I stručnjaci i proizvođači imaju interes da se flora sačuva: prvi zbog očuvanja biodiverziteta, a drugi da bi i dalje mogli da rade. Trebalo bi napraviti strategiju koja će podsticati ljude da gaje vrste tražene na tržištu, a ne da ih sakupljaju – kazala je Berislava Ilić.

U Upravi za zaštitu životne sredine saglasni su da postoji potreba za promenom Uredbe o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa divlje flore i faune i da je planirana, ali se zasad ne zna kada bi to zaista moglo da se dogodi. Oni potvrđuju da su vođeni pregovori sa predstavnicima komore i grupama proizvođača na kojima je dogovorena njihova intenzivnija saradnja.