На слободи шета 1.000 криминалаца

Од нашег дописника
Сарајево – Не може се причати о Босни и Херцеговини као правној држави ако се на једном делу њене територије, односно у Федерацији БиХ, слободно шетка више од 1.000 правоснажно осуђених особа. Некима од њих затворске казне изречене су још 2004. године. Готово сви осуђени су бошњачке националности, и то је чињеница која, заправо, истовремено доводи у питање веродостојност образложења да нема места у затворима и изазива сумњу да постоји спрега између одређене политике и правосудних институција.

Ово је за „Политику” изјавио делегат у Дому народа парламента БиХ Иво Миро Јовић, нагласивши да је у Републици Српској ситуација сасвим другачија, „сви осуђени налазе се иза решетака, а у затворима на територији овог ентитета има чак 175 слободних места”.

„У Федерацији БиХ води се једна врло симптоматична политика у смислу да се налазе на слободи људи који су правоснажно осуђени, неки и за најтежа кривична дела, попут убистава и ратних злочина, за шта су им изречене вишегодишње казне затвора од 13 до 20 година. По броју слободних криминалаца предњачи Сарајево, у овом граду има их 470, у Травнику 333, Зеници 110, Бугојну 79, у Завидовићима 45, у Високом 36 и по шесторица у Какњу и Чапљини”, објашњава Јовић и напомиње да су „неке ствари потпуно јасне уколико се узме у обзир само број осуђених, а слободних, који се шеткају по Травнику и Бугојну, градовима у којима су Хрвати доживели праву голготу у протеклом рату”.

У затвору се не налазе чак ни три Бошњака који су за ратне злочине над хрватским цивилима у Грабовици правоснажно осуђени на по 13 година затвора, а од правде, према Јовићевим речима, заштитили су се којекаквим лекарским уверењима. „То је смешно, ако су болесни постоје лекари и у казнено-поправним институцијама”, каже он.

То што поштени грађани живе окружени толиким бројем криминалаца и стрепе, не само да не интересује властодршце у Федерацији БиХ, него и међународне званичнике, укључујући и оне који у овој земљи деле правду и који на сваку примедбу на пресуде, као и на рад судова и тужилаштава, узвраћају да је то недопустиво, зато што се дира у, жаргоном речено, „забрањено воће”.

„Сваку примедбу, како на изречене пресуде, тако и на рад судова и тужилаштава, међународни званичници називају пресијом на правосудне институције и мешањем у њихову независност. Међутим, проблем је то што се нико не бави анализом резултата рада правосудних институција у БиХ”, упозорава Јовић.