Na slobodi šeta 1.000 kriminalaca

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Ne može se pričati o Bosni i Hercegovini kao pravnoj državi ako se na jednom delu njene teritorije, odnosno u Federaciji BiH, slobodno šetka više od 1.000 pravosnažno osuđenih osoba. Nekima od njih zatvorske kazne izrečene su još 2004. godine. Gotovo svi osuđeni su bošnjačke nacionalnosti, i to je činjenica koja, zapravo, istovremeno dovodi u pitanje verodostojnost obrazloženja da nema mesta u zatvorima i izaziva sumnju da postoji sprega između određene politike i pravosudnih institucija.

Ovo je za „Politiku” izjavio delegat u Domu naroda parlamenta BiH Ivo Miro Jović, naglasivši da je u Republici Srpskoj situacija sasvim drugačija, „svi osuđeni nalaze se iza rešetaka, a u zatvorima na teritoriji ovog entiteta ima čak 175 slobodnih mesta”.

„U Federaciji BiH vodi se jedna vrlo simptomatična politika u smislu da se nalaze na slobodi ljudi koji su pravosnažno osuđeni, neki i za najteža krivična dela, poput ubistava i ratnih zločina, za šta su im izrečene višegodišnje kazne zatvora od 13 do 20 godina. Po broju slobodnih kriminalaca prednjači Sarajevo, u ovom gradu ima ih 470, u Travniku 333, Zenici 110, Bugojnu 79, u Zavidovićima 45, u Visokom 36 i po šestorica u Kaknju i Čapljini”, objašnjava Jović i napominje da su „neke stvari potpuno jasne ukoliko se uzme u obzir samo broj osuđenih, a slobodnih, koji se šetkaju po Travniku i Bugojnu, gradovima u kojima su Hrvati doživeli pravu golgotu u proteklom ratu”.

U zatvoru se ne nalaze čak ni tri Bošnjaka koji su za ratne zločine nad hrvatskim civilima u Grabovici pravosnažno osuđeni na po 13 godina zatvora, a od pravde, prema Jovićevim rečima, zaštitili su se kojekakvim lekarskim uverenjima. „To je smešno, ako su bolesni postoje lekari i u kazneno-popravnim institucijama”, kaže on.

To što pošteni građani žive okruženi tolikim brojem kriminalaca i strepe, ne samo da ne interesuje vlastodršce u Federaciji BiH, nego i međunarodne zvaničnike, uključujući i one koji u ovoj zemlji dele pravdu i koji na svaku primedbu na presude, kao i na rad sudova i tužilaštava, uzvraćaju da je to nedopustivo, zato što se dira u, žargonom rečeno, „zabranjeno voće”.

„Svaku primedbu, kako na izrečene presude, tako i na rad sudova i tužilaštava, međunarodni zvaničnici nazivaju presijom na pravosudne institucije i mešanjem u njihovu nezavisnost. Međutim, problem je to što se niko ne bavi analizom rezultata rada pravosudnih institucija u BiH”, upozorava Jović.