Европска правила за течни нафтни гас

Последњих дана пред Нову годину у шест овлашћених кућа за атестирање плинских уређаја у аутомобилима радило се даноноћно. Мајстори су „изгинули” од посла, јер од почетка 2010, ко не буде имао атест за плинско постројење у свом аутомобилу платиће веома високу новчану казну према новом закону о безбедности саобраћаја. Много већу него што кошта сам атест (3.600 динара). То је коначно добар, али тек први потез државе у овој веома важној области саобраћаја, тржишта, екологије, па и енергетике, истиче председник Аутогас асоцијације Србије (АГАС) Бранко Вуксан, уз упозорење – да тиме суштина проблема у опремању, коришћењу и безбедности уређаја, а поготово у лиценцирању радњи и мајстора, још није ни дотакнута, већ само одшкринута.

– Србија је једина земља у овом региону која у регулисању уградње и коришћењу течног нафтног гаса, како је право „име” за народски уврежени израз „плин”, још користи прописе из 1971. или 1974 – тврди Вуксан. – А само од 1999, број пумпи се повећао са 30 на 530, а аутомобила са три до пет хиљада на више од 250.000. Тај огромни раст уградње плинских уређаја није, наравно, пратила одговарајућа регулатива. Права је срећа што су наши људи по природи опрезни, а многи баш зазиру од гаса, па су колико-толико водили рачуна шта уграђују у свој гепек. Али, да реда и контроле нема довољно – то је без икакве сумње – наглашава наш саговорник.

Србија, најпре, нема сопствену производњу ауто-плинских уређаја. Увозе се са свих страна. Има ту добрих, али и веома сумњивих марки и произвођача. Мајстора, обучених само тој врсти посла, никада није ни било. Сви су самоуки или су накнадно прошли кратку обуку већих италијанских произвођача. Све су то разлози, наглашава Вуксан, што је стручна екипа АГАС-а припремила текст уредбе о испитивању возила, као почетни документ, којим треба да се реше бар горућа питања уградње уређаја, али и лиценцирања радњи и мајстора.

– Предлог овог документа је – тврди наш саговорник – предат владиној међуресорној комисији на увид, а тај или неки сродан документ требало би Министарству за инфраструктуру, које је надлежно за те ствари, да поднесе тек основана Агенција за безбедност саобраћаја.

Вуксан каже да је документ који су они припремили и у чијем су раду учествовали многи стручњаци, не само из МУП-а, већ и из света струке и науке, у складу са најбољим европским решењима.

Зашто је све ово важно?

– Србија се полако приближава Европи и њеним правилима понашања. Међу њима су и стандарди којима се регулише уградња и коришћење плинских уређаја у аутомобилима. Морамо, дакле, да имамо тело, државно или невладино, свеједно, али изузетно стручно, које ће надзирати и контролисати све оно што се дешава у тој области, давати овлашћења радњама и лиценце мајсторима за бављење тим послом. Уређаји су све савременији. Уместо механике, данас доминирају чипови. Мора да се учи и усавршава свако, а поготово мајстори – указује Вуксан и подсећа да је гас добар слуга, али веома зао господар.

Он подсећа да је и у Србији сазрело време да се зна, од увозника, преко мајстора, сервисера за атесте, до возача, корисника, ко је и зашта одговоран. Тек тада ће, сматра, још већи број возача у Србији пожелети да вози јевтиније, еколошки чистије, али и са стручне стране много сигурније аутомобиле са погоном на плин.

– Србија производи само 40 одсто потребних количина плина, остало увози, а у трци за лаком зарадом, јер нема стриктне контроле и ваљаних стандарда, многи увозе ТНГ веома сумњивог квалитета, односно с лошом смешом – упозорава Вуксан. – То најбоље могу да осете сами корисници гаса. И те набавке би требало ставити под ригорозну контролу. Да ли истог тог тела, које ће бдети над поштовањем прописа за употребу уређаја и гаса или ће то остати у делокругу рада тржишне инспекције, није од пресудног значаја, али реда мора бити. Да људи знају шта купују и сипају у своје аутомобиле.

Треба знати да се у ТНГ-у налазе два гаса – пропан и бутан. Њихова смеша није увек иста. За лето је најбољи однос 55 према 45 одсто у корист пропана, а зими 65 према 35 процената. Још бољи однос је 70 према 30 одсто за хладне дане. Веома је ретко наћи код нас ТНГ у тим пропорцијама, каже наш саговорник и додаје да Енглези и Скандинавци возе само на пропан, јер је еколошки чистији, а по мотор благотворнији него било која мешавина.

Потрошња ТНГ расте из годину у годину. Не тако давне 2003. само у аутомобилима је потрошено је 65.600 тона. После три године количина је удвостручена – 148.000, да би лане достигла 240.000 тона, што је 80 одсто укупне потрошње. Остатак од двадесет одсто потрошила су домаћинства и привреда.

-----------------------------------------------------------

Еколошки допринос ТНГ

Сагоревањем у мотору, ТНГ прави 30 до 35 одсто мању емисију угљен-моноксида, за 20 до 40 процената мање је несагорелих угљоводоника, око половине је мање азотних оксида, за петину мање угљен-диоксида, за 80 до 90 процената мање је чврстих ситних честица и седам пута мање сумпора у односу на бензин. И уз све то је за 50 одсто јевтинији од бензина. Вуксан каже да више не треба рећи ни реч више због чега би требало што већи број аутомобила преправити на ту врсту горива.

Слободан Костић