Evropska pravila za tečni naftni gas

Poslednjih dana pred Novu godinu u šest ovlašćenih kuća za atestiranje plinskih uređaja u automobilima radilo se danonoćno. Majstori su „izginuli” od posla, jer od početka 2010, ko ne bude imao atest za plinsko postrojenje u svom automobilu platiće veoma visoku novčanu kaznu prema novom zakonu o bezbednosti saobraćaja. Mnogo veću nego što košta sam atest (3.600 dinara). To je konačno dobar, ali tek prvi potez države u ovoj veoma važnoj oblasti saobraćaja, tržišta, ekologije, pa i energetike, ističe predsednik Autogas asocijacije Srbije (AGAS) Branko Vuksan, uz upozorenje – da time suština problema u opremanju, korišćenju i bezbednosti uređaja, a pogotovo u licenciranju radnji i majstora, još nije ni dotaknuta, već samo odškrinuta.

– Srbija je jedina zemlja u ovom regionu koja u regulisanju ugradnje i korišćenju tečnog naftnog gasa, kako je pravo „ime” za narodski uvreženi izraz „plin”, još koristi propise iz 1971. ili 1974 – tvrdi Vuksan. – A samo od 1999, broj pumpi se povećao sa 30 na 530, a automobila sa tri do pet hiljada na više od 250.000. Taj ogromni rast ugradnje plinskih uređaja nije, naravno, pratila odgovarajuća regulativa. Prava je sreća što su naši ljudi po prirodi oprezni, a mnogi baš zaziru od gasa, pa su koliko-toliko vodili računa šta ugrađuju u svoj gepek. Ali, da reda i kontrole nema dovoljno – to je bez ikakve sumnje – naglašava naš sagovornik.

Srbija, najpre, nema sopstvenu proizvodnju auto-plinskih uređaja. Uvoze se sa svih strana. Ima tu dobrih, ali i veoma sumnjivih marki i proizvođača. Majstora, obučenih samo toj vrsti posla, nikada nije ni bilo. Svi su samouki ili su naknadno prošli kratku obuku većih italijanskih proizvođača. Sve su to razlozi, naglašava Vuksan, što je stručna ekipa AGAS-a pripremila tekst uredbe o ispitivanju vozila, kao početni dokument, kojim treba da se reše bar goruća pitanja ugradnje uređaja, ali i licenciranja radnji i majstora.

– Predlog ovog dokumenta je – tvrdi naš sagovornik – predat vladinoj međuresornoj komisiji na uvid, a taj ili neki srodan dokument trebalo bi Ministarstvu za infrastrukturu, koje je nadležno za te stvari, da podnese tek osnovana Agencija za bezbednost saobraćaja.

Vuksan kaže da je dokument koji su oni pripremili i u čijem su radu učestvovali mnogi stručnjaci, ne samo iz MUP-a, već i iz sveta struke i nauke, u skladu sa najboljim evropskim rešenjima.

Zašto je sve ovo važno?

– Srbija se polako približava Evropi i njenim pravilima ponašanja. Među njima su i standardi kojima se reguliše ugradnja i korišćenje plinskih uređaja u automobilima. Moramo, dakle, da imamo telo, državno ili nevladino, svejedno, ali izuzetno stručno, koje će nadzirati i kontrolisati sve ono što se dešava u toj oblasti, davati ovlašćenja radnjama i licence majstorima za bavljenje tim poslom. Uređaji su sve savremeniji. Umesto mehanike, danas dominiraju čipovi. Mora da se uči i usavršava svako, a pogotovo majstori – ukazuje Vuksan i podseća da je gas dobar sluga, ali veoma zao gospodar.

On podseća da je i u Srbiji sazrelo vreme da se zna, od uvoznika, preko majstora, servisera za ateste, do vozača, korisnika, ko je i zašta odgovoran. Tek tada će, smatra, još veći broj vozača u Srbiji poželeti da vozi jevtinije, ekološki čistije, ali i sa stručne strane mnogo sigurnije automobile sa pogonom na plin.

– Srbija proizvodi samo 40 odsto potrebnih količina plina, ostalo uvozi, a u trci za lakom zaradom, jer nema striktne kontrole i valjanih standarda, mnogi uvoze TNG veoma sumnjivog kvaliteta, odnosno s lošom smešom – upozorava Vuksan. – To najbolje mogu da osete sami korisnici gasa. I te nabavke bi trebalo staviti pod rigoroznu kontrolu. Da li istog tog tela, koje će bdeti nad poštovanjem propisa za upotrebu uređaja i gasa ili će to ostati u delokrugu rada tržišne inspekcije, nije od presudnog značaja, ali reda mora biti. Da ljudi znaju šta kupuju i sipaju u svoje automobile.

Treba znati da se u TNG-u nalaze dva gasa – propan i butan. Njihova smeša nije uvek ista. Za leto je najbolji odnos 55 prema 45 odsto u korist propana, a zimi 65 prema 35 procenata. Još bolji odnos je 70 prema 30 odsto za hladne dane. Veoma je retko naći kod nas TNG u tim proporcijama, kaže naš sagovornik i dodaje da Englezi i Skandinavci voze samo na propan, jer je ekološki čistiji, a po motor blagotvorniji nego bilo koja mešavina.

Potrošnja TNG raste iz godinu u godinu. Ne tako davne 2003. samo u automobilima je potrošeno je 65.600 tona. Posle tri godine količina je udvostručena – 148.000, da bi lane dostigla 240.000 tona, što je 80 odsto ukupne potrošnje. Ostatak od dvadeset odsto potrošila su domaćinstva i privreda.

-----------------------------------------------------------

Ekološki doprinos TNG

Sagorevanjem u motoru, TNG pravi 30 do 35 odsto manju emisiju ugljen-monoksida, za 20 do 40 procenata manje je nesagorelih ugljovodonika, oko polovine je manje azotnih oksida, za petinu manje ugljen-dioksida, za 80 do 90 procenata manje je čvrstih sitnih čestica i sedam puta manje sumpora u odnosu na benzin. I uz sve to je za 50 odsto jevtiniji od benzina. Vuksan kaže da više ne treba reći ni reč više zbog čega bi trebalo što veći broj automobila prepraviti na tu vrstu goriva.

Slobodan Kostić