Прође живот, ја не режирах у националном театру

Рекло би се да ми се не да. Нису се спојиле коцкице. Није то први пут да ми се тако нешто деси. Прође живот, ја не режирах у националном театру – рекао нам је, уз осмех, редитељ Дејан Мијач замољен да објасни зашто није дошло до реализације представе „Погани” коју је, по делу Милене Марковић, требало да постави на Великој сцени националног театра. Иза Дејана Мијача је изузетно богата и успешна редитељска каријера. Ипак, због различитих околности током протеклог вишедеценијског рада, на сцени Народног позоришта у Београду није поставио ниједну представу, иако живи у његовом комшилуку.

Драмска ауторка Милена Марковић, да подсетимо, добила је позив од претходне управе Народног позоришта да уради драму по мотивима дела „Нечиста крв” Боре Станковића. Комад је требало да се нађе на репертоару још претходне сезоне, али га, по свему судећи, публика неће видети ни до краја ове „позоришне године”. Наручени текст је, како смо обавештени, и плаћен ауторки Марковић. Рад на представи „Погани” требало је да почне још у мају 2009. године, али су пробе померене због, како се наводи, „болести редитеља и немогућности да склопи жељену поделу због два гостујућа глумца”. У међувремену Милена Марковић је написала  нову верзију текста и насловила га  „Жица”.

– Једноставно нисам могао да склопим поделу коју сам желео. У питању су Бранислав Лечић и Светозар Цветковић. Обојица су у то време били заузети другим обавезама. Почетак проба смо одложили. Нисам у контакту ни са ким из националног театра. Не знам шта се сада дешава, нико ме из Народног позоришта није звао, а мене је срамота да се намећем. Знам да је Милена написала и други текст. Комад „Погани” није препричано дело „Нечиста крв”, већ је ауторка усвојила, рекао бих, основни мотив. Конкретно, то је прича о продаји кћерке. Драма се дешава на великом историјском размеђу. У драми „Жица” осећа се цивилизацијски вакуум настао после свих тих ратова. Радња се догађа на месту опкољеном бодљикавом жицом, као што код нас постоји Косово, у чијем окружењу је војска, где се стално пуца, али се увелико тргује. И губи се оно што је некада значило морал, част... „Жица” је, заправо, драма о пропадању, објашњава Дејан Мијач.

Питали смо угледног редитеља да ли, можда, до краја ове сезоне планира да ради неку другу представу у неком од београдских позоришта.

– Не планирам ништа. Тешко, тешко! Можда, ако ми се баш деси, а то би требало да буде нешто изузетно да ме покрене, мотивише. Мене ове формалне ствари уопште не занимају. Учешће човека у било којој врсти уметности мора да буде неки ерос – каже Мијач.

Божидар Ђуровић, управник националног позоришта, јуче нам је потврдио да је Дејан Мијач отказао сарадњу са Народним позориштем из здравствених разлога.

– Глумци Бранислав Лечић и Светозар Цветковић нису прихватили улоге због професионалних обавеза. То су били договори из времена управника Предрага Ејдуса, а Дејану Мијачу су врата овог дома, колико је мени познато, одувек, а сада широм отворена.

Драмска ауторка Милена Марковић није желела да коментарише новонасталу ситуацију.

Као што смо имали прилику да видимо, у писменом предлогу репертоара за 2010. годину недавно смењене директорке ансамбла Драме Татјане Мандић Ригонат налази се и комад „Жица” Милене Марковић у режији Дејана Мијача.

– Мој предлог репертоара за 2010. годину није разматран. Очекивала сам да ће се то догодити почетком јануара, али је дошло до моје смене. Жао ми је што се велики уметници, као што су Дејан Мијач и Милена Марковић, нису заједно са мном нашли у заокруженој причи у националном театру – каже Татјана Мандић Ригонат.