Сувише тесна победа

Трагом вести

Према незваничним резултатима, са једним процентом разлике, конзервативни Фелипе Калдерон, кога подупире мексички бизнис, победио је левичарског представника и некадашњег гувернера Мексико Ситија Лопеса Обрадора на председничким изборима у Мексику. Разлика од само 384.000 гласова толико је тесна да Обрадор најављује да ће тражити накнадну проверу гласова, можда и поновљено пребројавање, што би могло да изазове уличне нереде, чега се сви прибојавају. Фелипе Калдерон иначе припада странци садашњег председника Висентеа Фокса – Националној партији акције.

Лопес Обрадор позвао је у понедељак увече своје поборнике "на стрпљење", али је додао да ће признати пораз само ако његове контролне службе покажу да је заиста изгубио. "Ако смо изгубили, ја ћу то признати", рекао је харизматични лидер, али ако сам победио, чак и са једним гласом разлике, одбранићу свој тријумф.

Калдерон је, међутим, убеђен да ни накнадно компјутерско пребројавање неће променити резултате њему у корист, па је позвао на национално уједињење и измирење и најавио могућност коалиционе владе у којој би учествовале и противничке странке.

Уколико један од кандидата и званично затражи ревизију, на неким од 130.000 бирачких места могло би да дође до поновног пребројавања, а читава процедура могла би да се отегне чак до 6. септембра – када по закону мора да се прогласи званични победник.

И док у САД страхују да би ситуација у суседној држави, с којом светска суперсила дели границу од 3.800 километара, могла да се отме контроли, групе бизнисмена и њихови челници – који по правилу подржавају конзервативног Калдерона – уверавају јавност да је Мексико показао демократску зрелост и да ни до каквих нереда не би смело да дође.

Ко год да је победио, поручују бизнисмени, ми смо као Мексиканци у истом чамцу и морамо да се латимо весала и да весламо у истом правцу.

У земљи љутих папричица, вреле крви, сомбрера и страсних маријача ретко се када у политичким водама веслало у истом правцу. Због огромног јаза између сиромашних и повлашћене класе, владајуће културе корупције и мита, недостатка радних места, милиони Мексиканаца прелазе границу и долазе на рад у Северну Америку, где и као илегалци могу да зараде довољно да издржавају читаву породицу.

Не заборавља се ни да је левичар Лопес Обрадор, који је народу обећао укидање повлашћене класе и привилегија, једнаке услове за све, и много снажније социјалне програме, већ 1994. изгубио место гувернера у држави Табаско, да би се показало да су избори били намештени и фалсификовани.

Неки политички аналитичари прогнозирају да ће Лопес Обрадор, суочен са поразом, позвати своје поборнике да "изађу на улицу". Роберт Пастор, са америчког универзитета, каже да, имајући у виду историјат Обрадорове Демократско револуционарне партије, не искључује могућност уличних борби и немира. Други мисле да је Обрадор научио лекцију из ове кампање и да је схватио да му је конфронтација однела многе гласове.

Обрадор ће направити велику галаму, али ће признати пораз, очекује Памела Стар , експерт за Латинску Америку из једне консултантске групе у Вашингтону. У Мексику су људи јако сиромашни, али се држе конзервативних убеђења и задржали су сензибилитет средње класе који се плаши свих радикалних предлога.

Страни посматрачи иначе истичу да су ови избори у младој мексичкој демократији, којом је више од пола столећа доминирао практично једнопартијски систем, протекли по свим демократским правилима и без већих инцидената. Тесни резултат који би могао да проузрокује несигурност и немире јесте одраз стања подељене нације. Она се, попут многих других латиноамеричких земаља, двоуми између пута слободног глобалног тржишта и већих социјалних олакшица за растућу сиротињу.