Suviše tesna pobeda

Tragom vesti

Prema nezvaničnim rezultatima, sa jednim procentom razlike, konzervativni Felipe Kalderon, koga podupire meksički biznis, pobedio je levičarskog predstavnika i nekadašnjeg guvernera Meksiko Sitija Lopesa Obradora na predsedničkim izborima u Meksiku. Razlika od samo 384.000 glasova toliko je tesna da Obrador najavljuje da će tražiti naknadnu proveru glasova, možda i ponovljeno prebrojavanje, što bi moglo da izazove ulične nerede, čega se svi pribojavaju. Felipe Kalderon inače pripada stranci sadašnjeg predsednika Visentea Foksa – Nacionalnoj partiji akcije.

Lopes Obrador pozvao je u ponedeljak uveče svoje pobornike "na strpljenje", ali je dodao da će priznati poraz samo ako njegove kontrolne službe pokažu da je zaista izgubio. "Ako smo izgubili, ja ću to priznati", rekao je harizmatični lider, ali ako sam pobedio, čak i sa jednim glasom razlike, odbraniću svoj trijumf.

Kalderon je, međutim, ubeđen da ni naknadno kompjutersko prebrojavanje neće promeniti rezultate njemu u korist, pa je pozvao na nacionalno ujedinjenje i izmirenje i najavio mogućnost koalicione vlade u kojoj bi učestvovale i protivničke stranke.

Ukoliko jedan od kandidata i zvanično zatraži reviziju, na nekim od 130.000 biračkih mesta moglo bi da dođe do ponovnog prebrojavanja, a čitava procedura mogla bi da se otegne čak do 6. septembra – kada po zakonu mora da se proglasi zvanični pobednik.

I dok u SAD strahuju da bi situacija u susednoj državi, s kojom svetska supersila deli granicu od 3.800 kilometara, mogla da se otme kontroli, grupe biznismena i njihovi čelnici – koji po pravilu podržavaju konzervativnog Kalderona – uveravaju javnost da je Meksiko pokazao demokratsku zrelost i da ni do kakvih nereda ne bi smelo da dođe.

Ko god da je pobedio, poručuju biznismeni, mi smo kao Meksikanci u istom čamcu i moramo da se latimo vesala i da veslamo u istom pravcu.

U zemlji ljutih papričica, vrele krvi, sombrera i strasnih marijača retko se kada u političkim vodama veslalo u istom pravcu. Zbog ogromnog jaza između siromašnih i povlašćene klase, vladajuće kulture korupcije i mita, nedostatka radnih mesta, milioni Meksikanaca prelaze granicu i dolaze na rad u Severnu Ameriku, gde i kao ilegalci mogu da zarade dovoljno da izdržavaju čitavu porodicu.

Ne zaboravlja se ni da je levičar Lopes Obrador, koji je narodu obećao ukidanje povlašćene klase i privilegija, jednake uslove za sve, i mnogo snažnije socijalne programe, već 1994. izgubio mesto guvernera u državi Tabasko, da bi se pokazalo da su izbori bili namešteni i falsifikovani.

Neki politički analitičari prognoziraju da će Lopes Obrador, suočen sa porazom, pozvati svoje pobornike da "izađu na ulicu". Robert Pastor, sa američkog univerziteta, kaže da, imajući u vidu istorijat Obradorove Demokratsko revolucionarne partije, ne isključuje mogućnost uličnih borbi i nemira. Drugi misle da je Obrador naučio lekciju iz ove kampanje i da je shvatio da mu je konfrontacija odnela mnoge glasove.

Obrador će napraviti veliku galamu, ali će priznati poraz, očekuje Pamela Star , ekspert za Latinsku Ameriku iz jedne konsultantske grupe u Vašingtonu. U Meksiku su ljudi jako siromašni, ali se drže konzervativnih ubeđenja i zadržali su senzibilitet srednje klase koji se plaši svih radikalnih predloga.

Strani posmatrači inače ističu da su ovi izbori u mladoj meksičkoj demokratiji, kojom je više od pola stoleća dominirao praktično jednopartijski sistem, protekli po svim demokratskim pravilima i bez većih incidenata. Tesni rezultat koji bi mogao da prouzrokuje nesigurnost i nemire jeste odraz stanja podeljene nacije. Ona se, poput mnogih drugih latinoameričkih zemalja, dvoumi između puta slobodnog globalnog tržišta i većih socijalnih olakšica za rastuću sirotinju.