Нестају платани из Булевара краља Александра

„Зеленило Београд” једно је од предузећа без кога се у граду не може урадити ниједан већи посао. Осим што брину о више од 2.500 хектара зелених површина, око 1 250 запослених ангажовано је и када пада снег, прете поплаве или се одржавају спортске манифестације. Ове године пред запосленима су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.

Дирекција за путеве и град најавили су да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра. Да ли то значи да ће дрворед, који је симбол улице, бити посечен од Вуковог споменика до Цветкове пијаце?

Да, планирамо да сва стабла у том делу булевара посечемо. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога. То је најосетљивији дрворед у граду, јер је стар. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али практично не бисмо ништа побољшали. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед Београда.

Да ли већ постоји план како би требало да изгледа нови дрворед?

У начелу постоје идеје, и радићемо у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у Улици краља Милана или Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница.

Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње када достигну свој пуни раст неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив, добиће се. Знам да ће бити негодовања Београђана. Мислим, ипак, да ће то бити добитак за град и грађане.

После дужег времена на реду је и обнова Пионирског парка...

Амбијентално окружење је сређено, део испред Старог двора и између Председништва и Скупштине града, тако да је остао само Пионирски парк. Он је заштићен и као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра. Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, чак су и средства издвојена за њега. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе. За Ташмајдан још чекамо да се реше имовинскоправни односи па да почнемо обнову.

Шта тренутно раде запослени у „Зеленилу”?

Припремамо производњу садног материјала. Годишње произведемо готово 700.000 цветних садница. То је обимна производња која тражи доста физичког рада, јер смо сваке године повећавали површине које смо стављали под цветни засад. У току је израда око 1.000 нових дечјих реквизита и парковског мобилијара које ћемо поставити и заменити у овој години.

Завршени су новогодишњи празници па се многи суграђани питају шта да учине са јелкама. Да ли за помоћ могу да се обрате „Зеленилу”?

Довољно је да нас позову и кажу да имају јелку коју желе да посаде испред своје зграде. Наши радници оду, процене да ли је јелка „преживела” живот у стану и посаде је испред улаза, или у непосредној близини где се нађе погодно место.

Да ли је посао ваших радника да уклањају стабла оборена у олуји?

Немамо обавезу да уклањамо било шта што је пало у приватним двориштима. Како то не можемо да објаснимо суграђанима, одлучили смо да им изађемо у сусрет, па онда и без накнаде односимо срушена дебла. Београђани ипак морају да буду толерантни и да схвате да и у том случају имамо приоритете. На првом месту је одношење дрвећа које омета нормалан ток саобраћаја, па тек онда уклањање стабала.

У случају да дрво које је у надлежности „Зеленила” падне и направи штету, како суграђани могу да је наплате?

Одговарамо само кад се у нормалним условима нешто догоди. Рецимо, падне грана и направи штету, онда је то последица наше небриге. Тада суграђани без проблема могу наплатити штету. Али кад ветар дува преко 17 метара у секунди, то више нема везе са одржавањем. Тај ветар обара и здраво дрво, а осигуравајућа друштва са којима радимо у том случају не морају да плате штету.

Какви су овогодишњи планови?

Прошле године обновили смо велики број зелених површина, уредили неке паркове који су били руинирани, али и направили нове. Потпуно смо обновили Вождовачки парк и вратили му стари класични, елегантни изглед. Урадили смо и један нов, модеран парк на месту паркинга у Блоку 22 у Новом Београду. Како немамо још много централних паркова који нису уређени, остају нам Ташмајдански и Академски, а имамо у плану да наставимо сређивање зелених површина и у стамбеним насељима. То је огроман простор, више од 1.000 хектара које нико деценијама није сређивао, зато смо почели уређење локација у Блоку 22, насељу Саве Ковачевића... Ова места можда нису важна свим грађанима као што су централни паркови, али су људима који тамо живе и те како битна.

Бранка Васиљевић