Радничка победа

Годинама и деценијама у нашој земљи на улогу синдиката гледало се највише кроз његову „способност” да обезбеди јефтину храну за запослене, да подели новогодишње пакетиће за децу радника и да организује излете или годишње одморе на вишемесечни кредит. Да се времена мењају и да синдикат јача и коначно добија право место потврђује успешна радничка и синдикална борба и на крају велика победа запослених у погонима Фабрике бетонских стубова и пратећих елемената „Бетоњерка” у Алексинцу.

У време када је више неуспелих него успешних приватизација и због тога много радника без посла, када и они који раде за то не добијају зараде, а широм земље се организују протести незадовољних којима траже правду, веома мало је недостајало да и алексиначка фабрика прође као и многе друге фирме, које су претходних година прошле кроз власничку трансформацију, а потом и нестале. „Бетоњерка” је избегла пропаст и гашење и ради пуном паром.

Голгота, то је чињеница, избегнута је захваљујући само огромној упорности и непоколебљивости синдикалног руководства и радника „Бетоњерке”. Иако су стално били под притисцима, иако су им стално претили и били под јаком тортуром јер их је једно време приватно обезбеђење новог власника чак спречавало и да уђу у круг фабрике, неколико година указивали су да се уништава њихова вредна имовина. Подносили су кривичне пријаве полицији, свакодневно обилазили тужилаштва и судове, доказивали да нови власник нема добре намере и да се немилосрдно уништава фабрика. Боравили су и у Агенцији за приватизацију Србије аргументовано доказујући да се капитал предузећа одлива на „другу страну”, да је све мање посла и да им се не пише добро.

Прва победа радника и фабричког синдиката била је у одлуци Агенције за приватизацију о поништењу купопродајног уговора са новим власником, последњег дана 2008. године. Одмах после тога „Бетоњерка” је почела производњу и прошлу годину, што вероватно нико није очекивао, завршила без губитака – остварен је промет од преко 240 милиона динара, а просек плата био је по раднику преко 30.000 динара, што је и за алексиначке, али и српске прилике ипак задовољавајуће. То је била још једна, нова победа...

Наравно, „Бетоњерку” чека нова приватизација, то је неминовност које су радници свесни, али за разлику од свих претходних година не крију да лакше „дишу”. Редовно производе, а бетонски стубови, трафо-станице и пратећи бетонски елементи за несметано пословање српске Електропривреде, Поште и Телекома Србије свакодневно и без застоја излазе из фабричких погона.

Сада председник синдиката Зоран Маринковић каже да ће пред редовним судом и другим државним органима покренути поступак да им се врати и много тога у међувремену одузетог. А то ће онда бити вероватно још једна и, свакако, највећа радничка победа.

Није синдикат више само за „свињске полутке”...