Збирка – јавна тајна

ВРШАЦ – Велика збирка од 5.600 јаја, око 200 врста, међу којима и јаја заштићених врста птица, нађена у кући угледног Вршчанина, Теодора Гаврилова (59), који нема ниједну мрљу у биографији – изазвала је различите приче, пре свега међу лаицима. Они су брзоплето проценили и вредност, која је за само дан достигла више милиона евра.

Створен је "случај птичјих јаја".

Стручњаци, међутим, кажу да ово благо вреди много мање. Слажу се да је реч о једној од значајнијих научних збирки, високог ранга на Балкану, а за респект је и у Европи, па и свету.

Представници покрајинског Секретаријата за заштиту животне средине, који су за проверу дојаве о Теодоровом боравку у Специјалном природном резервату "Слано Копово" затражили и асистенцију вршачке полиције, били су импресионирани затеченим. Права научна збирка птичјих јаја, лепо сређена, коју је пратила и педантно урађена документација, орнитолошки дневници – никог не оставља равнодушним. Овом заљубљенику у орнитологију, који дане проводи уз богату збирку (као и Стеријин јунак, Кир Јања, са својим златницима) – однесена је документација.

Збирка је, такође, привремено одузета, али му је остављена на чување, због величине и могућности да се оштети. Теодор ово орнитолошко благо, које је сакупљао не само у Србији, већ и у окружењу – не сме да отуђи, нити да оштети.

Наши људи поседују много вредних збирки других предмета. Рецимо, веома вредног римског, византијског и српског новца, па, лептира, које ни музеји светског гласа немају. Нико од тога не прави проблем, чак ни кад се такве, вишеструко вредније, збирке излажу, или у огласима понуде на продају, кажу они који нису склони да оптуже Теодора Гаврилова, а нису желели да им се име помиње у новинама.

У скромној приземљуши, на ободу Вршца, примио нас је Теодор Гаврилов. На лицу му се види да је преплашен, одсутан... Жали се највише на третман у неким медијима, који су га прогласили лоповом и криминалцем.

– Нити имам шта да кажем, нити сам у стању да разговарам. Збирка коју сам стварао од детињства научно је обрађена, још пре две деценије, приликом обраде птица Војводине, и није представљала тајну, ни за стручњаке, ни за моје комшије и суграђане – каже Теодор, који је један од само неколико компетентних стручњака-орнитолога у Србији, у којој је регистровано и истражено 335 птичјих врста.

Нема много људи у нашој земљи који би о овој збирци могли компетентно да говоре. О Теодору Гаврилову с респектом говоре и у иностранству. Кад сазнају да је аматер, не изненаде се, јер и у овој области велики је допринос аматера, који су у стању и живот да изложе опасности. Сазнали смо, незванично, да је Гаврилову, док се далеко од Вршца, пре више година, верао по стењу, да би досегао једно гнездо – поскок очешао нос. Права срећа га је, више пута, пратила на ризичним орнитолошким путовањима.

Биолози и орнитолози, који не побијају да је реч о недозвољеној радњи, тврде да "покрадене" птице – надокнађују губитак. Често у природи непогоде разних врста уништавају и јаја и гнезда. У тежњи да очувају врсту, птице најчешће успевају да свију нове "кућице" и снесу нова јаја.