Zbirka – javna tajna

VRŠAC – Velika zbirka od 5.600 jaja, oko 200 vrsta, među kojima i jaja zaštićenih vrsta ptica, nađena u kući uglednog Vrščanina, Teodora Gavrilova (59), koji nema nijednu mrlju u biografiji – izazvala je različite priče, pre svega među laicima. Oni su brzopleto procenili i vrednost, koja je za samo dan dostigla više miliona evra.

Stvoren je "slučaj ptičjih jaja".

Stručnjaci, međutim, kažu da ovo blago vredi mnogo manje. Slažu se da je reč o jednoj od značajnijih naučnih zbirki, visokog ranga na Balkanu, a za respekt je i u Evropi, pa i svetu.

Predstavnici pokrajinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji su za proveru dojave o Teodorovom boravku u Specijalnom prirodnom rezervatu "Slano Kopovo" zatražili i asistenciju vršačke policije, bili su impresionirani zatečenim. Prava naučna zbirka ptičjih jaja, lepo sređena, koju je pratila i pedantno urađena dokumentacija, ornitološki dnevnici – nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ovom zaljubljeniku u ornitologiju, koji dane provodi uz bogatu zbirku (kao i Sterijin junak, Kir Janja, sa svojim zlatnicima) – odnesena je dokumentacija.

Zbirka je, takođe, privremeno oduzeta, ali mu je ostavljena na čuvanje, zbog veličine i mogućnosti da se ošteti. Teodor ovo ornitološko blago, koje je sakupljao ne samo u Srbiji, već i u okruženju – ne sme da otuđi, niti da ošteti.

Naši ljudi poseduju mnogo vrednih zbirki drugih predmeta. Recimo, veoma vrednog rimskog, vizantijskog i srpskog novca, pa, leptira, koje ni muzeji svetskog glasa nemaju. Niko od toga ne pravi problem, čak ni kad se takve, višestruko vrednije, zbirke izlažu, ili u oglasima ponude na prodaju, kažu oni koji nisu skloni da optuže Teodora Gavrilova, a nisu želeli da im se ime pominje u novinama.

U skromnoj prizemljuši, na obodu Vršca, primio nas je Teodor Gavrilov. Na licu mu se vidi da je preplašen, odsutan... Žali se najviše na tretman u nekim medijima, koji su ga proglasili lopovom i kriminalcem.

– Niti imam šta da kažem, niti sam u stanju da razgovaram. Zbirka koju sam stvarao od detinjstva naučno je obrađena, još pre dve decenije, prilikom obrade ptica Vojvodine, i nije predstavljala tajnu, ni za stručnjake, ni za moje komšije i sugrađane – kaže Teodor, koji je jedan od samo nekoliko kompetentnih stručnjaka-ornitologa u Srbiji, u kojoj je registrovano i istraženo 335 ptičjih vrsta.

Nema mnogo ljudi u našoj zemlji koji bi o ovoj zbirci mogli kompetentno da govore. O Teodoru Gavrilovu s respektom govore i u inostranstvu. Kad saznaju da je amater, ne iznenade se, jer i u ovoj oblasti veliki je doprinos amatera, koji su u stanju i život da izlože opasnosti. Saznali smo, nezvanično, da je Gavrilovu, dok se daleko od Vršca, pre više godina, verao po stenju, da bi dosegao jedno gnezdo – poskok očešao nos. Prava sreća ga je, više puta, pratila na rizičnim ornitološkim putovanjima.

Biolozi i ornitolozi, koji ne pobijaju da je reč o nedozvoljenoj radnji, tvrde da "pokradene" ptice – nadoknađuju gubitak. Često u prirodi nepogode raznih vrsta uništavaju i jaja i gnezda. U težnji da očuvaju vrstu, ptice najčešće uspevaju da sviju nove "kućice" i snesu nova jaja.