Институт не понижава РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Од формирања Института за нестала лица Босне и Херцеговине, критике на његов рад у Републици Српској не јењавају. Највише замерки упућују невладине организације и републички Оперативни тим за тражење несталих лица. Они најчешће прозивају Институт због тога што је, по њиховој оцени, занемарио тражење и идентификацију у рату несталих српских цивила и војника, након чега су оценили да Институт „понижава Републику Српску”.

Члан Директората Института за нестала лица из РС Милан Богданић за наш лист каже да ова институција „не понижава Републику Српску”.

„Када нас критикују због малог броја идентификованих несталих Срба, они који оспоравају наш рад ’забораве’ неколико важних чињеница. У 11 мртвачница у БиХ налази се између две и по и три хиљаде тела која нису идентификована. Од овог броја, у три спомен костурнице у Републици Српској су 634 тела. Један од разлога што смо прошле године идентификовали само 29 Срба, а за 19 утврдили прелиминарни идентитет, садржан је у чињеници да за 432 лица породице нису дале крв како бисмо тела могли да идентификујемо ДНК методом. У више од 320 случајева немамо довољно крвних узорака за ДНК анализу, а мали број чланова породица не жели да да крв“, објашњава Богданић.

Овај проблем, додао је он, „сада активно решавамо у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Српске које нам помаже да дођемо до чланова уже породице несталих како бисмо узели узорке крви за ДНК анализу”.

О разлозима због којих је мали број пронађених Срба, који се воде на листама несталих, Богданић нам је рекао: „У БиХ се трага за још око седам хиљада лица, од чега је више од 1.700 Срба. Ове године смо из 148 појединачних и масовних гробница ексхумирали 202 комплетна тела и 323 дела тела. Важно је рећи да тражење несталих спада у судскоистражне радње, јер је Кривичним законом БиХ прописано да то спада у кривична дела ратног злочина, а формирањем Института за нестала лица, истражне радње су подигнуте на ниво Тужилаштва и Суда БиХ. За разлику од тужилаштва у Федерацији БиХ, окружна тужилаштва у Републици Српској годинама нису хтела да поступају према такозваној измештеној надлежности, а без присуства тужилаца ексхумације нису могуће. Ништа боље стање није ни сада, после усвајања смерница да кантонална и окружна тужилаштва поступају по замолницама Тужилаштва БиХ. Такође, вредна помена је и чињеница да су Бошњаци велики број несталих пронашли и идентификовали пре формирања Института за нестала лица.”

Као један од разлога за спорије тражење несталих Срба, он је навео и следеће: „После формирања Института, већина ранијих радника републичке Канцеларије за тражење несталих прешла је да ради у Оперативни тим за тражење несталих Републике Српске. Због тога смо тек у априлу прошле године попунили Институт српским кадровима и успоставили канцеларије у Бањалуци, Добоју и Источном Сарајеву”. А када се говори о диспропорцији нађених и идентификованих, нагласио је Богданић, треба имати у виду и „диспропорцију у укупном броју несталих, односно уважити чињеницу да је на списковима несталих много више Бошњака него Срба и Хрвата заједно”.

Наш саговорник је прокоментарисао и могуће манипулације списковима несталих. „Било је раније случајева, истина ретких, да се на списку несталих, па чак и погинулих, нађу имена људи за које се касније испоставило да су живи. Да бисмо коначно дошли до истине о броју несталих, усмерили смо се на верификацију свих спискова несталих у БиХ. У овом послу сарађиваћемо са Дирекцијом за издавање личних докумената, свим безбедносним агенцијама и министарствима унутрашњих послова, као и матичним уредима”, истакао је Милан Богданић.