Европа жели слободну трговину

Европска унија и Руска Федерација имају солидне трговинске односе, који су постали јачи самим проширењем Уније, а најновије вести како из Брисела, тако и из Хелсинкија, говоре да ЕУ жели да успостави споразум о слободној трговини са Русијом чим Москва постане чланица Светске трговинске организације (СТО). Хозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, изјавио је да је Комисија предложила да чланице ЕУ дају Бриселу мандат за преговоре са руском владом, али је  и поновио да је улазак Русије у СТО предуслов за билатерални споразум између Брисела и Москве. У основи свих изјава и саопштења само је један главни сектор: енергија.

Понуда Европске комисије Москви да са њом закључи споразум о слободној трговини на известан начин је подстицај Москви на сарадњу са Европом, и он би требало да обезбеди европску енергетску будућност, оцењују аналитичари.

Европска унија ће одлуку о званичном почетку преговора донети после новембарског самита ЕУ–Русија, а преговараће се током 2007. године, најавио је фински премијер Мати Ванханен, на конференцији за новинаре у Хелсинкију, која је истовремено означила почетак финског председавања ЕУ.

Понуда председника Бароза је исто тако и део бриселског плана да поново успостави и политичке везе са Русијом, јер би најављени, нови, споразум са Москвом требало да наследи Споразум о партнерству и сарадњи који истиче крајем ове године. "Предлажемо партнерство у приближавању на енергетском пољу, засновано на узајамним интересима и договореним принципима", рекао је шеф Европске комисије.

Понуда Брисела о слободној трговини нарочито истиче жељу свих Европљана да се превазиђе не тако давни енергетски ћорсокак између Брисела и Москве. Европски политичари су више пута понављали питање поузданости Русије као енергетског добављача – када је Москва у јануару одлучила да обустави испоруку гаса – али се Москва истовремено жалила да је ЕУ обуставила испоруку енергије руским фирмама.

ЕУ настоји да убеди руског председника Путина да ратификује споразум о енергији који би обавезивао Русију да отвори своје гасоводе и нафтоводе потенцијалним страним корисницима и омогућио већу конкуренцију у енергетском сектору. Али Москва је иритирана ставом влада Европске уније које су блокирале улаз енергетског гиганта "Гаспрома" на европско енергетско тржиште.

Из тога је произишао став Москве да не жели да ратификује споразум који би "ударио" на монопол "Гаспрома" на производњу и транспорт гаса. А на другој страни, за саму ЕУ, али и за Сједињене Државе, то питање јесте један од предуслова за улазак Русије у СТО.

И док председник Барозо сматра да је још рано да се говори о садржају и времену закључивања било ког споразума о слободној трговини са Русијом, трговински портпарол ЕУ Питер Пауер изјављује да би у предстојеће преговоре о енергетском споразуму требало да се укључе разговори о укидању бесцаринских трговинских баријера.

За сада, познато је да ће Група осам најразвијенијих земаља плус Русија на предстојећем самиту у Санкт Петерсбургу имати на дневном реду питање отварања руског енергетског сектора.

Одлука о отварању преговора о слободној трговини тада тек долази на ред, када у новембру буде одржан предвиђени самит ЕУ–Русија. А тада би се кренуло у преговоре, за које је предвиђено да трају читаве 2007. године.