Очекујте подршку чешког комесара

Бивши чешки министар за европске послове Штефан Филе номинован је за новог комесара ЕУ за проширење, иако су се само неколико месеци раније у Бриселу могла чути мишљења да је рано за неку нову чланицу уније да преузме овај важан ресор. Поједини домаћи и страни аналитичари су се забринули да ли је то порука да је старим и моћним члановима европске породице, као што у Немачка и Француска, проширење ЕУ на западни Балкан пало на лествици приоритета.

Међутим, Јан Кохоут, заменик премијера и министар спољних послова Чешке Републике, каже да није чуо за таква мишљења и да је веома поносан да ће чешки комесар бити задужен за овај веома важан ресор. Кохоут у разговору за „Политику” каже да је убеђен да је постављање чешког комесара добар избор, јер су чешка трансформација и приступање ЕУ били ни тако недавно ни тако давно, што Чесима омогућава да на прави начин разумеју све проблеме при придруживању нових чланица.

Шта Србија може да очекује од господина Филеа као новог европског комесара за проширење?

Мог дугогодишњег колегу Штефана Филеа знам веома добро. Он је енергичан и потпуно посвећен свом послу. У свом прошлонедељном говору пред Европским парламентом, он је истакао своју веру у даљу реунификацију Европе као и своју решеност да искористи максимум инструмената које има да помогне земљама да испуне све неопходне критеријуме. Колико га знам, он обично успе у ономе што испланира да уради.

Узимајући у обзир чињеницу да Украјина и Молдавија нису у процесу европских интеграција, да ли стављање ресора проширења и суседске политике у надлежност једног комесара представља нешто што би требало да забрине западни Балкан?

Не. Као што је то потврдио нови комесар, поверавање два ресора једном комесару ни ком случају не значи да би границу између проширења и суседске политике требало обрисати или на било који начин померити. Неће бити пречица за чланство за „земље суседе”, а и ниједна земља западног Балкана неће бити пребачена у „суседску корпу”.

Мислите ли да би шефови дипломатија ЕУ ускоро могли да расправљају о апликацији Србије за статус кандидата за учлањење у ЕУ?

Верујем да су односи ЕУ и Србије на добром путу. Као што знате, ЕУ је одобрила примену Прелазног трговинског споразума, а што се тиче захтева за чланство, неопходан је консензус Савета Европе како би се апликација предала Европској комисији која мора да о њој да мишљење. Тачан тајминг када ће Савет Европе да захтева мишљење од Европске комисије, према мом становишту, није исувише важан за целокупни темпо овог процеса. Ипак, желео бих да се то догоди у току шпанског председавања.

Поједини лидери ЕУ сматрају да би Србија могла да постане чланица ЕУ између 2014. и 2018. године, уколико испуни све услове. Да ли имате процену брзине европских интеграција Србије?

Одређивање датума је и пожељно и ризично. Као што сте рекли, Србија ће постати чланица ЕУ тек када испуни све услове за учлањење. Лисабонски уговор је дао капацитет ЕУ да апсорбује нове чланице и ЕУ је спремна за ново проширење. Датуми зато зависе углавном од могућности Србије. Подсетимо, централноевропским земљама је било потребно осам до 10 година од апликације до стварног уласка у ЕУ. Каснији датуми су, чине се, ближи ономе што је досадашње искуство. Међутим, амбициознији циљеви су мотивишући и могу вас натерати да брже радите на европским интеграцијама.

Недавно сте на састанку са представницима професионалних асоцијација и економских комора рекли да би приоритети чешке економске дипломатије у 2010. години углавном требало да буду у земљама као што су Бразил, Кина, Египат, Индија, Казахстан, Мексико, Русија, Србија, Турска, Украјина, САД и Вијетнам. Које могућности у Србији видите за чешке инвеститоре?

Србија је атрактивно место за инвеститоре из Чешке Републике већ дуже време. Недавно смо видели одличне инвестиционе могућности у области енергетике, рударства, технологија за заштиту животне средине и управљање отпадом, у сектору услуга као што су финансијске услуге, туризам и малопродаја. Могућности за инвестиције или ближу сарадњу са српским компанијама могу се пронаћи и у пољу инфраструктурних пројеката, система јавног саобраћаја и прехрамбене индустрије.

Како оцењујете билатералну сарадњу између Србије и Чешке Републике и да ли има места за напредак у одређеним областима?

Наша билатерална сарадња се развија на нашу радост. Размена искустава у европским интеграцијама, одбрамбена сарадња, укључујући и активности контактне амбасаде НАТО-а у Београду коју ми водимо, потом сарадња у заштити животне средине, полицијска сарадња – то су само неке области које могу да поменем. С друге стране, морамо да се усмеримо на то колико је глобална економска криза утицала на бројеве у нашој билатералној трговинској размени и да размислимо како да подржимо наше пословне заједнице.

Шта бисте препоручили српским политичарима и друштву што се тиче процеса транзиције у демократско друштво? Која чешка искуства би могла да буду корисна за пут Србије ка ЕУ?

Не желим да држим лекције о демократији политичарима било које земље. Потпуно сам уверен да лидери знају веома добро шта је неопходно за даље ојачавање демократије, цивилног друштва, владавине права... Понекад су довољни политичка храброст и добра воља, а некад је неопходан напредак објективних и материјалних услова како би дошло до промена. То је тако у Србији као и у свакој другој земљи на свету. Што се тиче европских интеграција, овај процес је данас технички компликованији него пре десет година. Систем мерила, који сматрам транспарентним и поштеним инструментом, дозвољава вам да измерите свој напредак у сваком тренутку. Желим да истакнем да је пре свега у интересу саме Србије да постане чланица ЕУ тек кад заиста буде за то спремна.

Ненад Радичевић