Očekujte podršku češkog komesara

Bivši češki ministar za evropske poslove Štefan File nominovan je za novog komesara EU za proširenje, iako su se samo nekoliko meseci ranije u Briselu mogla čuti mišljenja da je rano za neku novu članicu unije da preuzme ovaj važan resor. Pojedini domaći i strani analitičari su se zabrinuli da li je to poruka da je starim i moćnim članovima evropske porodice, kao što u Nemačka i Francuska, proširenje EU na zapadni Balkan palo na lestvici prioriteta.

Međutim, Jan Kohout, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Češke Republike, kaže da nije čuo za takva mišljenja i da je veoma ponosan da će češki komesar biti zadužen za ovaj veoma važan resor. Kohout u razgovoru za „Politiku” kaže da je ubeđen da je postavljanje češkog komesara dobar izbor, jer su češka transformacija i pristupanje EU bili ni tako nedavno ni tako davno, što Česima omogućava da na pravi način razumeju sve probleme pri pridruživanju novih članica.

Šta Srbija može da očekuje od gospodina Filea kao novog evropskog komesara za proširenje?

Mog dugogodišnjeg kolegu Štefana Filea znam veoma dobro. On je energičan i potpuno posvećen svom poslu. U svom prošlonedeljnom govoru pred Evropskim parlamentom, on je istakao svoju veru u dalju reunifikaciju Evrope kao i svoju rešenost da iskoristi maksimum instrumenata koje ima da pomogne zemljama da ispune sve neophodne kriterijume. Koliko ga znam, on obično uspe u onome što isplanira da uradi.

Uzimajući u obzir činjenicu da Ukrajina i Moldavija nisu u procesu evropskih integracija, da li stavljanje resora proširenja i susedske politike u nadležnost jednog komesara predstavlja nešto što bi trebalo da zabrine zapadni Balkan?

Ne. Kao što je to potvrdio novi komesar, poveravanje dva resora jednom komesaru ni kom slučaju ne znači da bi granicu između proširenja i susedske politike trebalo obrisati ili na bilo koji način pomeriti. Neće biti prečica za članstvo za „zemlje susede”, a i nijedna zemlja zapadnog Balkana neće biti prebačena u „susedsku korpu”.

Mislite li da bi šefovi diplomatija EU uskoro mogli da raspravljaju o aplikaciji Srbije za status kandidata za učlanjenje u EU?

Verujem da su odnosi EU i Srbije na dobrom putu. Kao što znate, EU je odobrila primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, a što se tiče zahteva za članstvo, neophodan je konsenzus Saveta Evrope kako bi se aplikacija predala Evropskoj komisiji koja mora da o njoj da mišljenje. Tačan tajming kada će Savet Evrope da zahteva mišljenje od Evropske komisije, prema mom stanovištu, nije isuviše važan za celokupni tempo ovog procesa. Ipak, želeo bih da se to dogodi u toku španskog predsedavanja.

Pojedini lideri EU smatraju da bi Srbija mogla da postane članica EU između 2014. i 2018. godine, ukoliko ispuni sve uslove. Da li imate procenu brzine evropskih integracija Srbije?

Određivanje datuma je i poželjno i rizično. Kao što ste rekli, Srbija će postati članica EU tek kada ispuni sve uslove za učlanjenje. Lisabonski ugovor je dao kapacitet EU da apsorbuje nove članice i EU je spremna za novo proširenje. Datumi zato zavise uglavnom od mogućnosti Srbije. Podsetimo, centralnoevropskim zemljama je bilo potrebno osam do 10 godina od aplikacije do stvarnog ulaska u EU. Kasniji datumi su, čine se, bliži onome što je dosadašnje iskustvo. Međutim, ambiciozniji ciljevi su motivišući i mogu vas naterati da brže radite na evropskim integracijama.

Nedavno ste na sastanku sa predstavnicima profesionalnih asocijacija i ekonomskih komora rekli da bi prioriteti češke ekonomske diplomatije u 2010. godini uglavnom trebalo da budu u zemljama kao što su Brazil, Kina, Egipat, Indija, Kazahstan, Meksiko, Rusija, Srbija, Turska, Ukrajina, SAD i Vijetnam. Koje mogućnosti u Srbiji vidite za češke investitore?

Srbija je atraktivno mesto za investitore iz Češke Republike već duže vreme. Nedavno smo videli odlične investicione mogućnosti u oblasti energetike, rudarstva, tehnologija za zaštitu životne sredine i upravljanje otpadom, u sektoru usluga kao što su finansijske usluge, turizam i maloprodaja. Mogućnosti za investicije ili bližu saradnju sa srpskim kompanijama mogu se pronaći i u polju infrastrukturnih projekata, sistema javnog saobraćaja i prehrambene industrije.

Kako ocenjujete bilateralnu saradnju između Srbije i Češke Republike i da li ima mesta za napredak u određenim oblastima?

Naša bilateralna saradnja se razvija na našu radost. Razmena iskustava u evropskim integracijama, odbrambena saradnja, uključujući i aktivnosti kontaktne ambasade NATO-a u Beogradu koju mi vodimo, potom saradnja u zaštiti životne sredine, policijska saradnja – to su samo neke oblasti koje mogu da pomenem. S druge strane, moramo da se usmerimo na to koliko je globalna ekonomska kriza uticala na brojeve u našoj bilateralnoj trgovinskoj razmeni i da razmislimo kako da podržimo naše poslovne zajednice.

Šta biste preporučili srpskim političarima i društvu što se tiče procesa tranzicije u demokratsko društvo? Koja češka iskustva bi mogla da budu korisna za put Srbije ka EU?

Ne želim da držim lekcije o demokratiji političarima bilo koje zemlje. Potpuno sam uveren da lideri znaju veoma dobro šta je neophodno za dalje ojačavanje demokratije, civilnog društva, vladavine prava... Ponekad su dovoljni politička hrabrost i dobra volja, a nekad je neophodan napredak objektivnih i materijalnih uslova kako bi došlo do promena. To je tako u Srbiji kao i u svakoj drugoj zemlji na svetu. Što se tiče evropskih integracija, ovaj proces je danas tehnički komplikovaniji nego pre deset godina. Sistem merila, koji smatram transparentnim i poštenim instrumentom, dozvoljava vam da izmerite svoj napredak u svakom trenutku. Želim da istaknem da je pre svega u interesu same Srbije da postane članica EU tek kad zaista bude za to spremna.

Nenad Radičević