Данашња посета европског комесара за проширење Олија Рена Београду означиће, по свој прилици, почетак другачије, позитивније политике Европске уније према Београду. Очекује се да Рен, приликом сусрета са председником и премијером Србије Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом, уз представљање преиначеног мандата за Србију, нагласи "јасну европску перспективу Србије" и да са српским руководством размотри питање побољшања односа ЕУ и Србије, у складу са чињеницом да су преговори о споразуму одложени (3. маја) због оцене о недовољној сарадњи са Хашким трибуналом.

Конкретније, Рен жели да види, према ономе што је јавила Бета из Брисела, на који начин ЕУ, уз постојећу финансијску подршку, може најбоље да пружи помоћ Србији, пре свега кад је реч о визним олакшицама и поспешивању економско-трговинске сарадње, а није искључена ни размена мишљења о акционом плану српске владе за пуну сарадњу с хашким судом.

Како убедити Европљане

Нови потези Брисела заправо не представљају изненађење. Другачији однос ЕУ према Србији најављен је, сетимо се, у дебати и закључцима самита шефова држава и састанка министара спољних послова у Бриселу, прошлог месеца. Тада је договорено да се Србији помогне "низом позитивних мера", уз очекивање да Београд снажније настави путем реформи и постигне пуну сарадњу с Хашким трибуналом. Нешто касније, Мирослав Лајчак, амбасадор у ЕУ, потврдио је да Унија припрема пакет мера како би помогла Србији. Он је тада демантовао наводе појединих београдских медија да тиме Брисел треба да приволи власти у Београду да пристану на ограничени суверенитет Косова, а да заузврат Србији буде омогућен бржи пут ка ЕУ.

Неспорна је, међутим, чињеница, да ти нови тонови, о чијој суштини засад и нема баш много детаља, пристижу после овдашњег јасно израженог незадовољства политиком притиска на Србију и става да се према Србији не поступа као према партнеру у односима с Бриселом, па је у вези с тим основно питање и да ли ће преговори ЕУ и Србије ускоро бити настављени, без обзира на то да ли је хашки оптуженик Ратко Младић већ у Хагу.

Кад је реч о наставку преговора о споразуму са ЕУ, што највише занима овдашњу јавност, извори у ЕУ оцењују, како је пренео Танјуг, да неће бити промене става Брисела око услова за њихов наставак, односно да за деблокаду тих преговора и даље остаје услов пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Домаћи извори су, пак, у вези с тим питањем подељени. Млађан Динкић, министар финансија Србије, изјавио је да постоји могућност да Србија настави преговоре до 1. октобра (до када је његова странка орочила останак у влади за случај да преговори не буду настављени) и без хапшења Ратка Младића, додајући и да се због тога и ради акциони план за сарадњу са Хашким трибуналом.

Орочени кредит

Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, за наш лист каже да о томе није чула ништа.

Горан Свилановић, бивши министар иностраних послова, који је, обраћајући се Европљанима, минулог петка и суботе у Паризу и Берлину (на Институту ЕУ за студије безбедности и Друштву за југоисточну Европу), предложио "Пакет мера за Србију", који је и "Политика" прекјуче пренела, мисли да ће – иако се и сам залаже за то да ЕУ Србији да "временски орочен кредит", тако што ће преговори бити настављени одмах по потписивању акционог плана за сарадњу са Хашким трибуналом – бити проблем убедити Европљане да то прихвате. Јер, то је, како нам је објаснио, питање поверења, а "добар део земаља" није спреман на такав корак.

Милица Делевић-Ђилас, доцент на Факултету политичких наука у Београду, такође није одређена у одговору на ово питање. Она сматра да је акциони план (за који је, иначе, речено да би могао бити представљен на састанку званичника ЕУ и Србије у Бриселу, половином овог месеца), пре свега, "инструмент изградње поверења између ЕУ и Београда, односно начин да Београд стекне кредибилитет, а ЕУ уверење да Србија заиста нешто конкретно чини да би испунила обавезе сарадње са Хашким трибуналом".

– Колики је кредибилитет званичног Београда и колико ЕУ стекне уверење у то да се заиста нешто чини у сарадњи с Хагом, толика је и могућност да се ти преговори наставе – каже она, додајући да уколико ЕУ буде више уплетена у овдашње догађаје, више ће моћи и да помогне да се ствари не окрену на другу страну, на оно што би подсећало на дешавања од пре 2000. године.

Наши саговорници подсећају и на то да је ЕУ са Хрватском наставила преговоре и да је тек два месеца касније ухапшен генерал Анте Готовина, што заправо говори да такав потез не би представљао преседан.

Само је, како каже Свилановић, потребан "троугао", чију једну страну представљамо ми, другу тужилаштво Хашког трибунала, а трећу Европска комисија, па је зато, по њему, кључно питање како убедити Карлу дел Понте, главног тужиоца трибунала, да преговори буду деблокирани без Младића.

-----------------------------------------------------------

Уз реформе и подстицај

Уочи данашњих разговора Олија Рена са званичницима у Београду није ближе познато у чему би могао да се изрази евентуални финансијски подстицај ЕУ. Како нам је објаснила Мишчевић, програм "Кардс" испланиран је знатно раније. Додуше, они имају могућност тзв. микрофинансијске помоћи, коју дају за буџетски дефицит и сличне ствари, "која нам у овом моменту није неопходна". Будући да се поменути програм завршава, није искључено ни да, рецимо, може да се пронађе неки остатак новца, о чему, иначе, како каже, до сада није било разговора.

Поред онога што се односи на споразум, у поменутом Свилановићевом "пакету" постоји, иначе, и предлог да Србија добије и осетнију финансијску подршку. И то тако да ЕУ изокрене важећу логику да што је земља ближа чланству добија из ЕУ више и да она буде у нашем случају сада већа, макар касније, у следећим фазама, била мања. Он тврди да је такав став већ изнет у априлу прошле године, али да у нашој јавности није регистрован.

Наводећи да не зна да ли је реално очекивати да тај редослед буде промењен за нас, Делевић-Ђилас сматра да је свима јасно да реформе које захтева процес интеграције подразумевају и одређене трошкове. Она мисли да ће ЕУ ићи на то да Србија уђе у фазу када ће економске и политичке реформе бити неповратне, као што се то, рецимо, догодило у случају Словачке, која је у почетку заостајала у европској интеграцији, али када је ушла у фазу која није била позитивна само због тог процеса, већ и због тога што су у тој земљи кренули путем политичких, економских и демократских реформи – словачка интеграција је убрзана.