Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Звездин дуг смањен на 17 милиона евра

Звездин дуг смањен на 17 милиона евра
Како је растао дуг Црвене звезде

Бивши фудбалски ас и председник Црвене звезде Драган Стојковић Пикси, приликом недавног боравка у Београду, изјавио је да није имао времена за посету „црвено-белима”, али је зато у ФС Србије одржао конференцију за новинаре. Стојковић је последњи пут био на „Маракани” летос, пошто се изненада појавио у Србији после годину и по дана одсуства, а новом председнику Звезде Владану Лукићу је поклонио шампањац, пожелевши му срећу и успех. Стојковић је већ две године успешни тренер јапанске Нагоје, али, како каже, размишља да једнога дана можда седне и на Звездину клупу.

Шта се код Стојковића толико променило, да сада више нема времена за Звезду, још није сасвим јасно. Свакако да је један од разлога, али не и кључни, Лукићева одлука да разреши дужности саветника за спортска питања Стевана Дику Стојановића, који је био спортски менаџер Звезде у време Стојковићеве владавине (освојене две „дупле круне” и два учешћа у Лиги Уефе).

Стојковић је под још увек чудним околностима напустио председничко место у Звезди крајем 2007, правдајући се наводним засићењем, али је у то мало ко поверовао. Он је претходно врата клуба широм отворио Марку Мишковићу и Драгом Мићовићу, који су после његовог одласка били главни финансијери и практично водили клуб, а формално су председници били Топлица Спасојевић и Ден Тана. До великих промена је дошло тек поткрај маја прошле године, а Лукић и нова гарнитура су успели да спрече даље пропадање клуба, а сада су већ видњиви и знаци опоравка.

Некадашњи генерални секретар Црвене звезде Саша Козић је саопштио, 16. априла прошле године, резултате до таде најсвеобухватније ревизије пословања клуба. Он је тешко оптужио Стојковића, који је био председник Звезде од 6. јуна 2005. до 20. новембра 2007, рекавши да је дуг највише растао у његово време, а да је само за две године (2006, 2007) потрошено готово 50 милиона евра. Стојковић је убрзо из Јапана одбацио Козићеве оптужбе као крајње неосноване, истакавши да Звезда никада није имала толико новац, а као главног кривца је апострофирао Мићовића, под чијим јаким утицајем је деловао Козић.

Закључно с 31. мартом 2009, укупан нето дуг ФК Црвена звезда је износио 22.301.647 евра, не рачунајући тужбе појединих фудбалера, који су тада потраживали око 2,5 милиона. У ствари дуг је био већи (28,5 милиона евра), али је и Звезда имала ненаплаћена потраживања од 6,2 милиона за играче које је продала. Лукић је недавно изјавио да је дуг за само пола године смањен за више од шест милиона и сада износи око 17 милиона евра.

Пошто је Козић саопштио комплетне резултате пословања огласио се и Драган Џајић, легенда Црвене звезде, који је нагласио да прихвата одговорност за све што се дешавало до 1. октобра 2004, када се добровољно повукао с места председника после елиминације „црвено-белих” од руског Зенита у Купу Уефе. „Истина је само једна и од папира се не може побећи, а они показују да сам оставио клуб у плусу. Оставио сам и играче који су вредели најмање 40 милиона евра”, изјавио је тада Џајић. За разлику од Стојковића, Џајић је однедавно радо виђен гост на „Маракани”, а како „Политика” сазнаје један од челника Црвене звезде се пре нове године састао и с Марком Мишковићем.

Иначе, бивши потпредседник Марко Мишковић, Црвеној звезди је позајмио 2.875.209 евра (убедљиво највећи појединачни износ). Иако су у ствари та средства Звезди позајмљена од компаније „Мера инвест”, чији је председник управо Мишковић јуниор, он је рекао да садашња управа не мора да жури с враћањем његовог новца и да не би имао ништа против да буде исплаћен последњи, тек када Звезда регулише остале дугове. Овако коректан однос сина једног од најбогатијих Срба Мирослава Мишковића, пријатно је изненадио челнике нашег најтрофејнијег клуба. Али, и поред значајног смањења дуга, стабилизација финансијске ситуације у Црвеној звезди је и даље на дугом штапу. На „Маракани” је и даље присутна хронична беспарица, али сада бар има наде у бољу будућност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.