Трећина пекара не меси хлеб по прописима

У трећини пекара у Србији постоји понека неправилност, показују најновији резултати контроле квалитета хлеба. Преглед исправности ове основне намирнице у 170 градова широм земље спровело је Министарство пољопривреде.

Контролисане су углавном мање пекаре, јер у њима, како кажу у пољопривредној инспекцији, има највише проблема. Од 728 објеката, у чак 236 уочене су неправилности.

– У три узорка пронађене су и повећане количине олова. Те пекаре су затворене и поднете су кривичне пријаве, а одмах је уследило и испитивање брашна, воде и других сировина – објашњава Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде. Како сазнајемо, реч је о пекарама у три војвођанска града – Сомбору, Зрењанину и Кикинди.

Утврђено је да 58 пекара нема ни минималне техничке услове за производњу хлеба. Највећи број нерегуларности односио се на то што пекари нису проверавали здравствену исправност и квалитет намирнице коју су продавали, као и на погрешно декларисање упакованих векни.

– Дужност сваког пекара је да нов прехрамбени производ, у овом случају хлеб, пошаље на анализе. То мора да уради увек када мења процес производње или почне да користи нове сировине. То нису испоштовале 172 пекаре на српском тржишту – каже Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције.

Што се тиче декларација, грешака је било у 118 објеката, а потрошачи би ваљало да знају да су пекари дужни да, осим упакованог, декларишу и хлеб који продајуу ринфузу. Зато, кажу наши саговорници, трговац мора даосим цене на рафу истакне назив произвођача, као и грамажу. То је битно, јер, како показују резултати овог истраживања, има и пекара који „варају на ваги”.

– Мању масу од оне која је наведена на декларацији имало је четири одсто узорака – истиче Пајкић.

Резултати ових контрола потврдили су да у Србији нема правог црног хлеба.

– Правилници налажу да се црни хлеб прави од брашна типа 1.100, а такво на нашем тржишту не постоји. Зато потрошачи могу да купе само специјалне врсте векни, које пекари боје природним додацима попут сладног брашна, а битно је нагласити и да нисмо приметили да неко фарба хлеб бојама или кафом – објашњава Вујовић и додаје да због тога пекари и трговци обојену врсту хлеба не смеју да декларишу као црни.

После добијања резултата анализа, у 22 пекаре је забрањена производња, поднето је 226 захтева за покретање прекршајних пријава, а инспектори су издали и 203 решења за отклањање недостатака, наводи се у саопштењу пољопривредне инспекције.

Ово је прва акцијска контрола квалитета и безбедности хлеба у складу са Законом о безбедности хране, усвојеним пре нешто више од шест месеци, а иницијатива је потекла од Националне организације потрошача Србије.

– То смо урадили јер нам се већ дуго јављају потрошачи који имају примедбе на квалитет хлеба. Ови резултати нису коначни, јер сигурно има неправилности и у неким пекарама које ове контроле нису обухватиле – каже Горан Паповић, потпредседник НОПС-а.

Ипак, први човек Генералног инспектората оцењује да је хлеб у Србији генерално задовољавајућег квалитета, јер нису пронађене векне зачињене недозвољеним адитивима или конзервансима.

– Сада знамо који су највећи проблеми у пекарској индустрији и тражићемо доношење нових правилника о хлебу. Увидели смо и да су појединим пекарима потребна упутства, па их позивамо да нам се јаве за савете – каже Пајкић.

С. Деспотовић