Опрезност успорава помоћ

Катастрофалан земљотрес који је разорио добар део Хаитија, не само што је усмртио, према проценама, до 200.000 људи, већ из дана у дан рађа нове контроверзе у вези са међународном помоћи као и самим дешавањима у овој карипској држави. Сједињене Америчке Државе саопштиле су да ће послати додатних 4.000 војника на Хаити како би се повећали изгледи да помоћ стигне и до оних који је још нису примили. Међутим, ово повећање на укупно 16.000 америчких војника у малој острвској земљи критичари тумаче као америчку окупацију.

Премда је председник Француске Никола Саркози, супротно претходним изјавама својих министара, демантовао тврдње да САД окупирају Хаити истичући да су француске власти веома задовољне сарадњом САД и Француске у допремању хуманитарне помоћи, у међународној јавности и даље се одржавају сумње у добронамерност америчких акција. Чак и поједини амерички експерти наглашавају да је „Хаитију потребна вода, а не окупација”.

Марк Вајсброт, из вашингтонског Центра за економска и политичка истраживања, у ауторском коментару у „Гардијану” истиче да је америчка војска тек шест дана од земљотреса почела да из авиона избацује храну и воду. Тај метод допремања помоћи је претходно забранио амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс из „безбедносних разлога”.

Вајсброт овакву америчку оптерећеност „безбедносним питањима” објашњава претходним искуствима Вашингтона у том региону, иако је садашња пракса показала да тренутно на Хаитију има мање насиља него што је било пре земљотреса.

Доктор Иван Лајон, из међународне лекарске организације „Партнерс ин хелт”, сведочи да они и ноћу евакуишу пацијенте без заштите УН и да при том нема насиља и да су сви безбедни. Он додаје да, када је реч о безбедносним питањима, на Хаитију постоје многе дезинформације, гласине, али и расизам.

Све је јасније да ће спољнополитичко деловање САД на Хаитију бити својеврсни тест за демократичност и стварно вођење другачије спољне политике Барака Обаме у односу на свог претходника. Ипак, контроверзе се гомилају тако да се Руси жале како Американци, који тренутно руководе аеродромом у Порт о Пренсу, данима не дозвољавају њиховом авиону са хуманитарном помоћи да слети у хаићанску престоницу.

Осим тога, међународна јавност је све забринутија због нарастајућег тренда експресног усвајања хаићанске деце, при чему највише ових малишана одлази у породице у Холандији, Немачкој, САД, Канади и Великој Британији. Више еминентних британских невладиних организација оценило је да је неопходно одмах суспендовати усвајања деце која су након катастрофалног земљотреса на Хаитију остала без родитеља, истичући да би прво требало уложити максималне напоре да се пронађу чланови њихових породица. Према њиховој оцени, ако процедуре усвајања не буду суспендоване, постоји опасност да се неке породичне везе заувек прекину.

„Одвести децу ван земље значило би трајно одвајање на хиљаде деце од својих породица, а то би још више појачало њихове трауме након земљотреса”, изјавила је Џасмин Витбред, директорка „Сејв д чилдрен”. Иначе, и пре земљотреса у овој најсиромашнијој земљи на западној хемисфери, према подацима Фонда УН за децу, чак 380.000 деце је живело у сиротиштима или хранитељским породицама.

Будући да је на разореном острву уништено 90 одсто ресторана и продавница, пристојан оброк је постао прави луксуз, тако да су цене хране достигле цене у хотелима у европским престоницама, попут Рима и Мадрида. Ноћење у обичном хотелу у Порт о Пресу кошта 200 долара, кајгана је 13 долара, док су резанци преливени парадајз сосом 11 долара. Цене су практично утростручене, при чему роба је која се продаје углавном покрадена из срушених самоуслуга.

Н. Радичевић

-------------------------------------------------------------

Валдесова: Медији прећуткују помоћ Кубе

Мерцедес Мартинез Валдес, амбасадорка Кубе у Београду, изјавила је јуче да кубански лекари од првог тренутка помажу Хаићанима после разорног земљотреса, као и да је послата и помоћ у храни, води и лековима, што многи медији у свету прећуткују. „Солидарност кубанског народа није стигла на Хаити са земљотресом. Наша сарадња је започела пре више од једне деценије”, рекла је она на конференцији за новинаре, нагласивши да је Куба одмах после трагедије дала дозволу за коришћење свог ваздушног простора за америчке летове за Хаити. Она је додала да су, према последњим подацима, кубански лекари урадили 13.418 прегледа, 1.078 хируршких интервенција, од којих је више од 550 тежих, извршили 38 порођаја и пронашли 121 преживелог.

На Хаитију је пре земљотреса бесплатно радило око 400 кубанских доктора и здравствених радника, а њима се дан после несреће придружило још 60 здравствених радника, као и више од 400 Хаићана који су студирали медицину на Куби.