Opreznost usporava pomoć

Katastrofalan zemljotres koji je razorio dobar deo Haitija, ne samo što je usmrtio, prema procenama, do 200.000 ljudi, već iz dana u dan rađa nove kontroverze u vezi sa međunarodnom pomoći kao i samim dešavanjima u ovoj karipskoj državi. Sjedinjene Američke Države saopštile su da će poslati dodatnih 4.000 vojnika na Haiti kako bi se povećali izgledi da pomoć stigne i do onih koji je još nisu primili. Međutim, ovo povećanje na ukupno 16.000 američkih vojnika u maloj ostrvskoj zemlji kritičari tumače kao američku okupaciju.

Premda je predsednik Francuske Nikola Sarkozi, suprotno prethodnim izjavama svojih ministara, demantovao tvrdnje da SAD okupiraju Haiti ističući da su francuske vlasti veoma zadovoljne saradnjom SAD i Francuske u dopremanju humanitarne pomoći, u međunarodnoj javnosti i dalje se održavaju sumnje u dobronamernost američkih akcija. Čak i pojedini američki eksperti naglašavaju da je „Haitiju potrebna voda, a ne okupacija”.

Mark Vajsbrot, iz vašingtonskog Centra za ekonomska i politička istraživanja, u autorskom komentaru u „Gardijanu” ističe da je američka vojska tek šest dana od zemljotresa počela da iz aviona izbacuje hranu i vodu. Taj metod dopremanja pomoći je prethodno zabranio američki sekretar za odbranu Robert Gejts iz „bezbednosnih razloga”.

Vajsbrot ovakvu američku opterećenost „bezbednosnim pitanjima” objašnjava prethodnim iskustvima Vašingtona u tom regionu, iako je sadašnja praksa pokazala da trenutno na Haitiju ima manje nasilja nego što je bilo pre zemljotresa.

Doktor Ivan Lajon, iz međunarodne lekarske organizacije „Partners in helt”, svedoči da oni i noću evakuišu pacijente bez zaštite UN i da pri tom nema nasilja i da su svi bezbedni. On dodaje da, kada je reč o bezbednosnim pitanjima, na Haitiju postoje mnoge dezinformacije, glasine, ali i rasizam.

Sve je jasnije da će spoljnopolitičko delovanje SAD na Haitiju biti svojevrsni test za demokratičnost i stvarno vođenje drugačije spoljne politike Baraka Obame u odnosu na svog prethodnika. Ipak, kontroverze se gomilaju tako da se Rusi žale kako Amerikanci, koji trenutno rukovode aerodromom u Port o Prensu, danima ne dozvoljavaju njihovom avionu sa humanitarnom pomoći da sleti u haićansku prestonicu.

Osim toga, međunarodna javnost je sve zabrinutija zbog narastajućeg trenda ekspresnog usvajanja haićanske dece, pri čemu najviše ovih mališana odlazi u porodice u Holandiji, Nemačkoj, SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji. Više eminentnih britanskih nevladinih organizacija ocenilo je da je neophodno odmah suspendovati usvajanja dece koja su nakon katastrofalnog zemljotresa na Haitiju ostala bez roditelja, ističući da bi prvo trebalo uložiti maksimalne napore da se pronađu članovi njihovih porodica. Prema njihovoj oceni, ako procedure usvajanja ne budu suspendovane, postoji opasnost da se neke porodične veze zauvek prekinu.

„Odvesti decu van zemlje značilo bi trajno odvajanje na hiljade dece od svojih porodica, a to bi još više pojačalo njihove traume nakon zemljotresa”, izjavila je Džasmin Vitbred, direktorka „Sejv d čildren”. Inače, i pre zemljotresa u ovoj najsiromašnijoj zemlji na zapadnoj hemisferi, prema podacima Fonda UN za decu, čak 380.000 dece je živelo u sirotištima ili hraniteljskim porodicama.

Budući da je na razorenom ostrvu uništeno 90 odsto restorana i prodavnica, pristojan obrok je postao pravi luksuz, tako da su cene hrane dostigle cene u hotelima u evropskim prestonicama, poput Rima i Madrida. Noćenje u običnom hotelu u Port o Presu košta 200 dolara, kajgana je 13 dolara, dok su rezanci preliveni paradajz sosom 11 dolara. Cene su praktično utrostručene, pri čemu roba je koja se prodaje uglavnom pokradena iz srušenih samousluga.

N. Radičević

-------------------------------------------------------------

Valdesova: Mediji prećutkuju pomoć Kube

Mercedes Martinez Valdes, ambasadorka Kube u Beogradu, izjavila je juče da kubanski lekari od prvog trenutka pomažu Haićanima posle razornog zemljotresa, kao i da je poslata i pomoć u hrani, vodi i lekovima, što mnogi mediji u svetu prećutkuju. „Solidarnost kubanskog naroda nije stigla na Haiti sa zemljotresom. Naša saradnja je započela pre više od jedne decenije”, rekla je ona na konferenciji za novinare, naglasivši da je Kuba odmah posle tragedije dala dozvolu za korišćenje svog vazdušnog prostora za američke letove za Haiti. Ona je dodala da su, prema poslednjim podacima, kubanski lekari uradili 13.418 pregleda, 1.078 hirurških intervencija, od kojih je više od 550 težih, izvršili 38 porođaja i pronašli 121 preživelog.

Na Haitiju je pre zemljotresa besplatno radilo oko 400 kubanskih doktora i zdravstvenih radnika, a njima se dan posle nesreće pridružilo još 60 zdravstvenih radnika, kao i više od 400 Haićana koji su studirali medicinu na Kubi.