Бахато возикање

Тај Горан Јовић, скупштински службеник, ако под хитно не добије 15 казнених бодова због насилничке вожње јер је претицао заустављену колону возила и још пет бодова јер је угрозио службена лица у обављању посла, џаба нам сва прича о новом закону о саобраћају.

Ако тај исти Јовић не остане без посла јер не може да ради као возач пошто остаје без возачке дозволе а оштетио је ионако проблематични и недовољни државни буџет и окаљао углед државе Србије, онда дупло ништа. Не да би он био пример како неко савесно одрађује показну вежбу из предмета „функционисање правне државе” или да он буде тај на чијим се леђима ломе некаква кола и да он сам плаћа цех неких других, већ да се већ једном за свагда стане на пут јавашлуку и безобразлуку који урнишу ово друштво. Посебно питање је одакле секретарици у скупоценом „аудију” имунитетска књижица и ко све има такве књижице и шта оне значе! И чији је бензин потрошен на ову турнеју до Зајечара и назад.

Дакле, прича о Јовићу мора да отвори већ једном ту Пандорину кутију и изнесе на видело оно што се већ ионако зна: оних наших 30.000 функционера и свита око њих, у овој сиромашној држави, возика се службеним аутомобилима где стигне и како стигне. И кад их, не дај боже неко заустави, машу „легитимацијама”. Чак се само нагађа (нема тачних података) да више од 100.000 службених четвороточкаша шпарта овом земљом превозећи „изабране” али и њихове супруге да би задовољиле фризерске потребе, кућне помоћнице да би покуповале на пијаци зелениш и да би ћерке стигле на време у дискотеку... У једној београдској општини, возило које припада „првом човеку” шаље се и до три пута недељно на прање јер је председник страствени ловац па укаља „мечку” по забитима. Породицу једног високог полицијског службеника сервисирају увек спремна четири скупоцена возила са четири возача – из „безбедносних разлога”.

Тај обичај масовног возикања је код нас дубоко укорењен а утемељен је на више него непристојној формулацији – може им се! Што све то пада на терет пореских обвезника, ником ништа. И ту ваљда треба да некоме прекипи и да се почне с новом одредницом – е, не може им се више!

Како да се то прекине? Онај давни покушај да се „црвеним таблицама” одвоје возила која превозе народне и остале важне представнике од осталих, пропао је брзо као веома неуспео експеримент. Можда би неко могао да проба да примени модел из скандинавских земља које имају укупно осам „функционерских” аутомобила и користе их за дочеке страних високих делегација а њихови министри могу да бирају како ће до посла и назад – својим аутомобилом, бициклом, пешке... Већ знате одговор оних који се возикају: скандинавски модел би код нас створио додатне дивизије у већ огромној армији незапослених.