Тишине ни за лек

"Када трамвај прође шинама, не само да подрхтава супа у тањиру, него се и шницла помера", пожалио се редакцији "Политике" читалац са Дорћола. Становници Старог града у недавној анкети о највећим еколошким проблемима нису препознали комуналну буку као извор еколошког загађења. О томе да није реч о безначајној појави сведоче мерења Градског завода за заштиту здравља да прекорачење дозвољеног нивоа буке у току дана достиже 15 децибела, а ноћу 14. Најбучнија градска улица је Главна у Земуну која припада зони прометних саобраћајница. У њој је измерен просечан ниво буке од 75,9 децибела дању, док је горња граница 65 децибела. Утврђено је и да су највећа прекорачења у стамбеним зонама, а посебно забрињава чињеница да нивои буке прелазе дозвољене границе у школским и болничким зонама.

Анализе показују да су велика прекорачења последица нерегулисаног саобраћаја, док је ситуација у индустријској зони боља. Бошко Мајсторовић, инжењер Градског завода за заштиту здравља, каже да је бука један од извора загађења који се у Београду мере најдуже – од 1974. године.

– Данас се мерења обављају на укупно 30 места у свим градским општинама. У пет централних (Стари град, Врачар, Савски венац, Палилула и Вождовац) направљене су зоне намене и прописани  дозвољени нивои буке. То су зона ужег градског центра, стамбена, индустријска, школска, болничка, зона рекреације и зона поред градских саобраћајница. Чак 90 одсто комуналне буке потиче од саобраћаја. Индустрија, мала привреда и грађевинарство су од мањег значаја – рекао је наш саговорник.

Комунална бука не обухвата галаму из угоститељских објеката. Од пре две године мерења су целодневна и показују да је дозвољен дневни  ниво прекорачен на 20, а ноћни на 25 места.

Када је реч о могућностима смањења овог вида загађења, Мајсторовић указује на то да за екологију човек мора да има економски интерес и наводи неке од начина да се суграђанима обезбеди мир макар у време одмора.

– Имају и светски градови саобраћај, али имају и антибучне, заштитне зидове од гума или материјала који упија буку. Осим густине саобраћаја, градску вреву појачавају и дотрајала возила код којих се на техничком прегледу не мери ниво буке који стварају. Она се додатно појачава на семафорима и раскрсницама када се возила заустављају и крећу. Један од начина смањења јесте синхронизација семафора и повезивање што већег броја улица у такозване зелене таласе – предложио је Мајсторовић и подсетио грађевинаре да јача звучна изолација може да умањи продор вреве са улица.

--------------------------------------------------------------------------

Најбучније улице

Дозвољени ниво буке у току дана прекорачен је на следећим местима: у булеварима Деспота Стефана, Арсенија Чарнојевића, Војводе Мишића, улицама Благоја Паровића, Гандијевој, Југ Богдановој, Јурија Гагарина, на Калемегдану, у Вишеградској (код Клиничког центра), Краљице Јелене, Криволачкој, Краљице Наталије, Немањиној, Похорској, Радојке Лакић, Стевана Филиповића, Устаничкој, Војводе Степе, код Земунске гимназије и у Главној улици.