Tišine ni za lek

"Kada tramvaj prođe šinama, ne samo da podrhtava supa u tanjiru, nego se i šnicla pomera", požalio se redakciji "Politike" čitalac sa Dorćola. Stanovnici Starog grada u nedavnoj anketi o najvećim ekološkim problemima nisu prepoznali komunalnu buku kao izvor ekološkog zagađenja. O tome da nije reč o beznačajnoj pojavi svedoče merenja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja da prekoračenje dozvoljenog nivoa buke u toku dana dostiže 15 decibela, a noću 14. Najbučnija gradska ulica je Glavna u Zemunu koja pripada zoni prometnih saobraćajnica. U njoj je izmeren prosečan nivo buke od 75,9 decibela danju, dok je gornja granica 65 decibela. Utvrđeno je i da su najveća prekoračenja u stambenim zonama, a posebno zabrinjava činjenica da nivoi buke prelaze dozvoljene granice u školskim i bolničkim zonama.

Analize pokazuju da su velika prekoračenja posledica neregulisanog saobraćaja, dok je situacija u industrijskoj zoni bolja. Boško Majstorović, inženjer Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, kaže da je buka jedan od izvora zagađenja koji se u Beogradu mere najduže – od 1974. godine.

– Danas se merenja obavljaju na ukupno 30 mesta u svim gradskim opštinama. U pet centralnih (Stari grad, Vračar, Savski venac, Palilula i Voždovac) napravljene su zone namene i propisani  dozvoljeni nivoi buke. To su zona užeg gradskog centra, stambena, industrijska, školska, bolnička, zona rekreacije i zona pored gradskih saobraćajnica. Čak 90 odsto komunalne buke potiče od saobraćaja. Industrija, mala privreda i građevinarstvo su od manjeg značaja – rekao je naš sagovornik.

Komunalna buka ne obuhvata galamu iz ugostiteljskih objekata. Od pre dve godine merenja su celodnevna i pokazuju da je dozvoljen dnevni  nivo prekoračen na 20, a noćni na 25 mesta.

Kada je reč o mogućnostima smanjenja ovog vida zagađenja, Majstorović ukazuje na to da za ekologiju čovek mora da ima ekonomski interes i navodi neke od načina da se sugrađanima obezbedi mir makar u vreme odmora.

– Imaju i svetski gradovi saobraćaj, ali imaju i antibučne, zaštitne zidove od guma ili materijala koji upija buku. Osim gustine saobraćaja, gradsku vrevu pojačavaju i dotrajala vozila kod kojih se na tehničkom pregledu ne meri nivo buke koji stvaraju. Ona se dodatno pojačava na semaforima i raskrsnicama kada se vozila zaustavljaju i kreću. Jedan od načina smanjenja jeste sinhronizacija semafora i povezivanje što većeg broja ulica u takozvane zelene talase – predložio je Majstorović i podsetio građevinare da jača zvučna izolacija može da umanji prodor vreve sa ulica.

--------------------------------------------------------------------------

Najbučnije ulice

Dozvoljeni nivo buke u toku dana prekoračen je na sledećim mestima: u bulevarima Despota Stefana, Arsenija Čarnojevića, Vojvode Mišića, ulicama Blagoja Parovića, Gandijevoj, Jug Bogdanovoj, Jurija Gagarina, na Kalemegdanu, u Višegradskoj (kod Kliničkog centra), Kraljice Jelene, Krivolačkoj, Kraljice Natalije, Nemanjinoj, Pohorskoj, Radojke Lakić, Stevana Filipovića, Ustaničkoj, Vojvode Stepe, kod Zemunske gimnazije i u Glavnoj ulici.