Principi

Prvi Princip.

Prvi princip se ne zna. A ono što ne možemo znati najdalekosežnije nas opredeljuje i uslovljava. Čega nema u iskustvu najvažnije nam je i dajemo mu život bespogovorno, bezobzirno, neprimetno.

Princip neustrašivosti.

Svako ko je ikad došao na ovaj svet je neustrašiv. Ovo sa ove strane nije za kukavice.

Princip nepogrešivosti.

Put prati usku plitku reku. Reka je Miljacka, mljacka talasićima, nećka se. Kola su bez krova i sa neba nju obasjava beskrajni zrak svetlosti. U podne, hicem iz kubure skrivene u buketu poljskog cveća Arhangel Gavrilo ubija njenog muža, tog uštogljenog pratioca nakićenog nezasluženim ordenjem, Prestolonaslednika koji se ne uklapa u ikonu, i obraća joj se telepatski rečima:

– Device, u tebi je dete.

Ona mu odgovara:

– Znam, noseća sam već tri meseca.

Gavrilo je zapanjen i uzvikuje:

– Nemoguće! Zakasnio sam! Kako sam mogao da pogrešim? Angeli ne greše!

Princip određuju posledice.

Gungula, komešanje naroda koji je došao da prisustvuje događaju koji će promeniti tok istorije, isukane sablje vojnika u tesnim paradnim uniformama sve su bliže, gorak miris baruta, topot potkovica po kaldrmi, lepet golubova nad mostovima.  

U tom času više nije besmrtan, krila i aura iščile kao da ih nikad nije ni bilo. Vojnici ga već hvataju za krhka ramena i on u magnovenju puca još jednom, usmrćuje i Prestolonaslednikovicu i plod njene utrobe.

Na kaldrmi kraj Miljacke zgaženi cvetovi poprskani krvlju, na nebu ni traga ni glasa. Cveće je poljsko, bezimeno, mirisno, mehko, lahko, prozračno, ima ga svakakvog, samo ljiljana nema da ga neko ugazi nehotice, u gužvi, odgurnut, i da padne i povredi koleno, ali da se odmah pridigne i da ne oseća bol i da potrči brzo kući, jer je belaj. U tlo kod Latinske ćuprije, tamo gde je stajao Gavrilo, utisnule se stope, zauvek.

Principi su podložni protivrečnim tumačenjima.

Uz levu Principovu stopu zapisano je: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом.“ Uz desnu Principovu stopu zapisano je: „Sa ovoga mjesta 28. juna 1914. je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrijskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda fon Osterajh-Estei njegovu suprugu Sofiju Hotek fon Hotkova i Vogin.“

Šta je princip?

Istorija je sve što istorija dopušta. Priroda je sve što priroda dopušta. Bog je sve što Bog dopušta. Čovek je sve što čovek dopušta. Istina je sve što istina dopušta. Princip je sve što princip dopušta. 

Princip čine ljudi i njihovi postupci.

Bila su tri atentata. Danilo Ilić izvršio je podvig u mislima. Po nalogu iz Beograda, on je do poslednjeg časa Principa i Čabrinovića nagovarao da odustanu. Nedeljko Čabrinović je bacio bombu, koja se odbila od zadnje gume automobila sa spuštenim krovom i eksplodirala nekoliko metara dalje, usmrtivši nedužne. Sat kasnije, svečana kolona vraća se istim putem, kao da se ništa nije desilo, a Gavrilo Princip puca iz neposredne blizine. Sled događaja pokrenut tim hicima oblikuje sudbinu sveta u narednih sto godina. 

Princip je princip.

Anđeo je suviše malog rasta i slabačak, skoro providan. Na nebu je avion. Nebo je bez zvezda. More je Crno. Bogorodica je Trojeručica. Živeti je časno. Svetlost je nalivena do vrha. Dan je Vidov. Pogled je bez obzorja. Ruka je Crna. Kucnuo je čas. Kleknuo je Knez. Devojče je zapevalo tiho. Obilić je živ. Đorđe je Crn. Србија je daleko. Dečaštvo je nepokorno. Patrijarh je u Peći. Drina je kriva. Ključ je u Bosni. Čija je Bosna? Miljacka je plitka. Otrov je bajati cijanid. Princip je Gavrilo. Metod je ćirilica. Istina je trojstvo. Sloboda je sloboda je sloboda.

Princip čini da čovek ustukne.

Pred Principom, u svitanje, u tesnoj samici, dubokoj kao dno Crnog mora, pojavi se anđeo Gospodnji.

– Gavrilo, imenjače – uzdahne anđeo – u tebi je dete.

Princip ćuti.

– Kako ćeš, dete moje, pred strašnog islednika iz carske Vijene?

Princip ćuti.

– A kako ćeš pred Boga? Trudnicu si usmrtio.

Princip ćuti.

– Ćutiš, ćutiš – kaže anđeo – ali ja od tebe neću otići. Trpećemo se sto godina.

Princip ćuti.

– I da znaš da nas je trojica. Jedan drugom do očiju.

Princip ćuti.

– Ćutiš, ćutiš, ali to ti je što ti je: nas trojica, sto godina, ti.

Princip ćuti.

– Hajde sad, spavaj. San je isto što i java: nemoguće je, a događa se.

Princip: kao jedan.

Kao Sveta Trojica. Suparnici. Rod najrođeniji. Tvoji. Jedno.

Kao tricikl.

Princip: kao tri.

Kao Tri stolice konceptualnog umetnika DžK-a, Džozefa Košuta, koji živi u inostranstvu:

– na definiciji stolice, objavljenoj u rečniku, sedi jedan. 

– na fotografiji stolice, okačenoj na belom zidu, sedi drugi.

– na drvenoj stolici, u uglu tvoje samice, sedi treći.

Sedimo zajedno, istovremeno, kao jedan. Mislimo na tebe Gavrilo, zajedno, istovremeno, kao jedan. Ustajemo zajedno, istovremeno, kao jedan. Idemo ka tebi Gavrilo, zajedno, istovremeno, kao jedan.

Princip istraživanja.

Na početku, pri prvom susretu, islednik iz carske Vijene obraća se sirotom Gavrilu, na srpskom:

– Ti ćeš da budeš ja, a ja ću da budem ti.

Tako se dolazi do istine, koja je istovremeno i nesvodiva i prolaz ka drugim istinama.

Na kraju, pri poslednjem susretu, Gavrilo se oprašta sa sirotim islednikom iz carske Vijene, na nemačkom:

– Du wirst ich sein, und ich werde du sein.

Još samo jedan od principa.

Da blista iz dubine. Neka to bude jedan od principa.