Карзаи „купује” талибане

Председник Авганистана Хамид Карзаи желео би да врати такозване умерене талибане у нормалан, цивилни живот. Овај „повратак“ требало би да буде финансиран, како то види шеф режима у Кабулу, новцем међународне заједнице.

„Авганистанцима је потребан мир без обзира на то колико он кошта“, изјавио је Карзаи у интервјуу британском Би-Би-Сију.

Идеја авганистанског председника потпуно је на линији нове америчке стратегије за решавање кризе у Хиндукушу. План Вашингтона подразумева деловање на два колосека: војном и цивилном. Војна „прича“ предвиђа слање додатних 30.000 америчких војника у ратну мисију у Авганистан – сличну жртву Американци очекују и од својих савезника у НАТО-у – који би требало да обезбеде коначну војну победу над талибанима.

О трајању војне кампање нико на Западу не жели да се „тврдо“ изјашњава, а правац размишљања наговестио је британски министар иностраних послова Дејвид Милибанд.

„Наредних 12 до 15 месеци биће кључни за стабилизацију Авганистана“, изјавио је Милибанд наговештавајући, додуше индиректно, да би то могао да буде период за „ломљење“ кичме талибанском оружаном отпору.

Истовремено, сматрају амерички стратези, требало би појачати цивилне акције у Авганистану. Амерички државни секретар Хилари Клинтон је прецизирала да ће највише бити рађено на јачању авганистанске пољопривреде и реинтеграцији екстремиста у друштво.

Идеју о „куповини“ умерених талибана, како је најављено, председник Карзаи ће званично образложити на међународној конференцији о Авганистану која ће крајем следеће недеље бити одржана у Лондону. Том приликом Карзаи ће затражити од учесника конференције да дају новац за разоружавање талибана и њихово укључење у цивилни живот.

„Талибани данас плаћају добровољце боље него влада у Кабулу своје службенике“, преноси немачки дневник „Велт“ Карзаијеву јадиковку.

На конференцији у Лондону очекује се учешће више од 60 држава и међународних организација. Незванично се говорка да би тада и НАТО могао да своје војно присуство у Авганистану прошири и на цивилни сектор. Идеја је, наиме, да НАТО именује свог цивилног „команданта“ који би лакше од генерала сарађивао са авганистанским властима у решавању животних проблема.

Нови планови САД и америчких савезника за Авганистан, без обзира на то колико лепо изгледају, биће на изузетно тешкој проби. Процене стручњака кажу да талибани никада нису били јачи од 2001. године када су, после стране војне интервенције, уклоњени с власти у Авганистану. О томе уверљиво говоре њихове озбиљне војне акције као што је овонедељни упад у центар Кабула и покушај напада на неколико министарстава.

Сумња у делотворност нове, војно-цивилне, стратегије у Авганистану већ је стигла и из талибанских редова. Бивши амбасадор талибанског режима у Пакистану Абдул Салам Саиф изјавио је да сумња у искрене циљеве сваке цивилне акције када њу прати велико гомилање страних трупа. Саиф је, иначе, после стране војне интервенције 2001. године био ухапшен и провео је неколико година у америчком логору Гвантанамо.

Ж. Р.