Karzai „kupuje” talibane

Predsednik Avganistana Hamid Karzai želeo bi da vrati takozvane umerene talibane u normalan, civilni život. Ovaj „povratak“ trebalo bi da bude finansiran, kako to vidi šef režima u Kabulu, novcem međunarodne zajednice.

„Avganistancima je potreban mir bez obzira na to koliko on košta“, izjavio je Karzai u intervjuu britanskom Bi-Bi-Siju.

Ideja avganistanskog predsednika potpuno je na liniji nove američke strategije za rešavanje krize u Hindukušu. Plan Vašingtona podrazumeva delovanje na dva koloseka: vojnom i civilnom. Vojna „priča“ predviđa slanje dodatnih 30.000 američkih vojnika u ratnu misiju u Avganistan – sličnu žrtvu Amerikanci očekuju i od svojih saveznika u NATO-u – koji bi trebalo da obezbede konačnu vojnu pobedu nad talibanima.

O trajanju vojne kampanje niko na Zapadu ne želi da se „tvrdo“ izjašnjava, a pravac razmišljanja nagovestio je britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband.

„Narednih 12 do 15 meseci biće ključni za stabilizaciju Avganistana“, izjavio je Miliband nagoveštavajući, doduše indirektno, da bi to mogao da bude period za „lomljenje“ kičme talibanskom oružanom otporu.

Istovremeno, smatraju američki stratezi, trebalo bi pojačati civilne akcije u Avganistanu. Američki državni sekretar Hilari Klinton je precizirala da će najviše biti rađeno na jačanju avganistanske poljoprivrede i reintegraciji ekstremista u društvo.

Ideju o „kupovini“ umerenih talibana, kako je najavljeno, predsednik Karzai će zvanično obrazložiti na međunarodnoj konferenciji o Avganistanu koja će krajem sledeće nedelje biti održana u Londonu. Tom prilikom Karzai će zatražiti od učesnika konferencije da daju novac za razoružavanje talibana i njihovo uključenje u civilni život.

„Talibani danas plaćaju dobrovoljce bolje nego vlada u Kabulu svoje službenike“, prenosi nemački dnevnik „Velt“ Karzaijevu jadikovku.

Na konferenciji u Londonu očekuje se učešće više od 60 država i međunarodnih organizacija. Nezvanično se govorka da bi tada i NATO mogao da svoje vojno prisustvo u Avganistanu proširi i na civilni sektor. Ideja je, naime, da NATO imenuje svog civilnog „komandanta“ koji bi lakše od generala sarađivao sa avganistanskim vlastima u rešavanju životnih problema.

Novi planovi SAD i američkih saveznika za Avganistan, bez obzira na to koliko lepo izgledaju, biće na izuzetno teškoj probi. Procene stručnjaka kažu da talibani nikada nisu bili jači od 2001. godine kada su, posle strane vojne intervencije, uklonjeni s vlasti u Avganistanu. O tome uverljivo govore njihove ozbiljne vojne akcije kao što je ovonedeljni upad u centar Kabula i pokušaj napada na nekoliko ministarstava.

Sumnja u delotvornost nove, vojno-civilne, strategije u Avganistanu već je stigla i iz talibanskih redova. Bivši ambasador talibanskog režima u Pakistanu Abdul Salam Saif izjavio je da sumnja u iskrene ciljeve svake civilne akcije kada nju prati veliko gomilanje stranih trupa. Saif je, inače, posle strane vojne intervencije 2001. godine bio uhapšen i proveo je nekoliko godina u američkom logoru Gvantanamo.

Ž. R.