Још једна карта за Београд

Јелена Јанковић није припремљена за високе домете на почетку ове сезоне. Предвиђања да ће њена игра на Међународном првенству Аустралије бити кратког даха, што је наслућено после пораза против Мађарице Савај у Сиднеју, у једином сусрету наше тенисерке уочи доласка у Мелбурн, обистинила су се већ у трећем колу. У осмину финала иде најбоља украјинска играчица Аљона Бондаренко (30. место на светској листи) која ју је убедљиво савладала са 6:2, 6:3.

Уместо карте за Харков, вади се карта за Београд. Јанковићева је, руку на срце, играла рано јутрос по нашем времену у другом колу у дублу с Американком Шенеј Пери, али тај додатни напор може да јој буде утеха само ако узме трофеј као оно из ведра неба с Британцем Џејмијем Марејом у игри мешовитих парова на Вимблдону 2007, када је поклекла у четвртом колу.

У претходних девет међусобних дуела Украјинки је припао само сет и то први пут, на трави у Бошу (Холандија), пре три и по године. Затим је, такође 2006, на тврдој подлози у Сан Дијегу (САД), била равноправни такмац у тај-бреку, а у свим потоњим мечевима није се постављало питање победника. Последњи пут, претпрошле године у Штутгарту, Јанковићева је прегазила старију од сестара Бондаренко са 6:2, 6:0, али је тада њена игра била боља и поузданија него икада, а најслађи плод тај што су јој сви на листи гледали у леђа.

Некада је, ето, наша тенисерка могла да победи Украјинку и везаних очију. Данас, када отвори очи, треба да види да је њен тенис превазиђен, једноличан, готово пуко пребацивање лоптице преко мреже и чекање да се оној преко пута омакне рука, зачаурена игра без ризика... Тек трагови оног ураганског деловања којим је поткрај 2008. самлела свих дванаест противница у Пекингу, Штутгарту и Москви у три узастопне недеље. Дакле, без напретка у односу на прошлу годину пада с првог места на осмо.

Бондаренко ће се за улазак у четвртфинале борити с Кинескињом Ђи Џенг (35) која је победила најбољу француску тенисерку Марион Бартоли (11) с 5:7, 6:3, 6:0. Украјинка се за ову сезону очигледно предано припремала. И она је уочи пута за Мелбурн учествовала само на једном турниру (Хобарт), али га је освојила, што је тек други трофеј у каријери ове 25-годишњакиње. С очврснулом вером у себе изјавила је тада да очекује запажен резултат на првом турниру за грен-слем у сезони и сада је први пут међу 16 најбољих на најзначајнијим тениским такмичењима.

– Од првог гема сам осећала да могу да победим, тим пре што је Јанковићева много грешила. У мечевима с њом сам научила да непрестано морам да је нападам, да ризкујем, како јој не бих дала око да отвори. Нисам говорила себи да сада морам да победим пошто сам толико пута изгубила од ње. У доброј сам форми и желела сам да на терену покажем све што умем, да не подлегнем нервирању и да се до краја борим за победу – казала је Бондаренко.

Јанковићева је сервирала веома лоше, а њен други, још слабији сервис, био је прави поклон Украјинки да опали као из топа. У процентима је то изгледало овако: успешност првог сервиса 21-41 (51%), а другог 8-25 (32%). Наша тенисерка ипак није обесхрабрена због неуспеха на петом континенту.

– Јака ствар. Тек је почетак сезоне. Одиграла сам само два турнира. Знам себе. Што више играм, играм боље. Морам да будем стрпљива, да останем позитивна. Знам на чему треба да радим. Осећам да напредујем и уверена сам да могу да играм на вишем нивоу. Циљ ми је да се вратим у сами врх – каже Јанковићева која је после вођства Бондаренко с 2:0 у првом сету успела само да изједначи, узвративши брејком. – Није био мој дан. Лоше сам ударала лоптицу, некад слабо, а некад прејако. Начинила сам велики број грешака, нарочито на почетку меча када сам још и имала шансу да нешто урадим. Све у свему, мучила сам се на терену.

Тако је Јанковићева доживела судбину Ане Ивановић само дан после ње. Другу недељу такмичења обе нису дочекале ни на Међународном првенству САД прошле године (Јанковићева испала у другом колу, а Ивановићеву је у првом избацила млађа Бондаренко Катарина). Јанковићева је и на Вимблдону лане морала да пакује кофере пре такозване Средње недеље, када је турнир у Свеенглеском крокет и тениском клубу на пола (Ивановићева догурала до осмине финала).

Пре две године Ивановићева је у Мелбурну била финалиста, а Јанковићева полуфиналиста. На квалификациони турнир у Купу федерације у Будимпешти стигле су тада у његово предвечерје да први пут буду заједно у репрезентацији. Сада се из Аустралије враћају прерано и већ могу да се посвете сусрету с Рускињама у првом колу Светске групе у Београдској арени (6. и 7. фебруар). „Зборна команда” је по себи магнет за публику, макар дошла и с другопозивкама, како најављује њен селектор Шамиљ Тарпишчев, али пуна дворана за тај викенд била би знак да нашим најбољим тенисеркама не окрећемо леђа сада кад не блистају. Или нас је то тениско чудо заситило за два дана...

Г. А.