Кад "сведоче" јатаци

Публика која чита искључиво домаће таблоиде протеклог месеца могла је да стекне утисак да је хашки оптуженик Ратко Младић на умору, можда већ и сахрањен, судећи по "сведочењу" његовог анонимног јатака. Међу Младићеве помагаче "Курир" је уврстио и премијера Коштуницу и то "документовао" одговарајућом фотографијом где се тек под лупом може видети ознака да је реч о фото-монтажи. Други таблоид "Прес" наводи да су половина владиних експерата (такозване беле крагне) мафијаши и лопови, за разлику од хероја какве оличавају Легија и његове убице.

Ово су само неке од илустрација које је Гордана Суша, известилац Савета за штампу Медија центра, навела јуче као уочљиве примере непоштовања новинарских стандарда у јунском извештају о писању штампе. Према тој анализи, са 60 етичких прекршаја убедљиво води "Курир", а најчешће (26 пута) кршено јесте правило по коме новинар не сме да злоупотребљава осећања или незнање људи и дужан је да поштује право на приватност када извештава о несрећама, породичним трагедијама, деци, осумњиченима. На другом месту је "Прес" са 34 морална огрешења у којима доминирају сензационализам, неосноване оптужбе и клевете. Нажалост, на овакве превиде нису имуни ни други, па је у јуну у "Блицу" прибележено 20 етичких прекршаја, а у нашем листу седам, углавном због непоштовања правила да је окривљени до изрицања пресуде невин. Код "Политике" уочљива је позитивна промена, рекла је Суша, нарочито у недељном издању у којем отвара простор различитим мишљењима, а међу њима и представницима трећег сектора, односно цивилног друштва.

Приметно је, међутим, да изостају озбиљније реакције струке или критичке јавности "вероватно зато што деловима естаблишмента такво понашање медија одговара". Промене су могуће и скорим усвајањем етичког новинарског кодекса тако и допуном Закона о слободном приступу информацијама одредбама о такозваном дувачу у пиштаљку, односно инсајдеру. Родољуб Шабић, повереник за информације, нагласио је да је лицима која јавно указују на појаве корупције и друге врсте злоупотреба потребно обезбедити заштиту од позивања на одговорност, не само променом овог, већ и других закона као што је онај о радним односима или Кривичног законика. Особе које износе податке о злоупотребама суочавају се са оптужбама за одавање пословне, државне или неке друге тајне, па је нужно је да се и сфера тајне дефинише законом уместо десетина прописа који сада ту материју регулишу парцијално.