Крај летње бајке

Од нашег сталног дописника
БЕРЛИН, 6. јула – Горко буђење из сна и "летње бајке", које су Немцима приредили италијански фудбалери, могло би најтеже пасти Ангели Меркел.

Не само у улози новооткривеног и страственог навијача – није пропустила ниједну утакмицу националног тима – престанак фудбалске чаролије и опсене истерао је канцеларку (не)очекивано на ветрометину.

Већ су почели да је шибају хладни медијски и политички ветрови којих је, од кад је почео светски фудбалски карневал, била поштеђена. Меркеловој се замера не само да је изневерила очекивања њених бирача него и – саму себе.

Она очигледно неће постати немачка Маргарет Тачер, за чим многи неће, иначе, зажалити. Смањују се, међутим, изгледи да, у женској одори, досегне формат њеног претходника. Расте уверење, не само у редовима социјалдемократа, да је Герхард Шредер био бољи шеф владе, при чему се наједном хвали одлучност којом је следио, готово до саморазарања, и у партији и у парламенту, сопствене реформске циљеве (Агенда 2010) и визије.

Упуштао се више пута у политички покер високог ризика, стављајући све на коцку, да би истерао оно што је наумио.

Меркелова је, међутим, спремна да лако трампи, како примећује "Шпиглов" коментатор, сопствена уверења за грам популарности.

Компромиси коче реформе

Најављиване кораке од седам миља брзо је уситнила и од великих обновитељских визија такозване велике црвене, политичка боја социјалдемократа, и црне – политичка боја конзервативаца – коалиције ништа се готово не назире.

Из два велика, звучно најављивана пројекта, новог федералног уређења и реформе у здравству, (трули) страначки компромиси су готово извукли њихову реформску суштину. Тако је, кад је реч о овом другом, циљ промашен у главним ставкама: уместо обуздавања експлозивних издатака ригорозном рационализацијом, увећан цех ће платити грађани додатним дажбинама, а уместо хируршког засецања у мамутске службе здравственог осигурања, државног и приватног, предвиђено је додатно формирање посебног фонда, који ће, дакако, и сам запатити велики и скупи бирократски апарат.

Уз подсећање на два њена претходника, са историјским мисијама, Конрада Аденауера, који је окренуо изоловану Западну Немачку Западу и његовим институцијама, и Вилија Бранта – његово чувено "источно отварање" – мисија Меркелове, и њен политички налог, исцртава се у следећим координатама: радикална реформа "државе благостања" (социјални систем) и решавање проблема масовне незапослености.

Њој се скреће пажња да посао канцелара није да "описује стварност", чему она, примећују њени критичари, радо прибегава – нека то остави медијима – него да ту "стварност мења" и води земљу тамо где још "нико није био", отварајући нове шансе и смањујући могуће ризике.

Политика није глума

Уз опаску да се мало тога код ње видело у минулих седам–осам месеци, критичари Ангеле Меркел констатују да је она, уместо свега тога, штедро показивала осмехе, тестирала штимунг, "узимала једну или другу позу". Канцеларка се, међутим, упозорава да политика није "испољавање глумачке вештине" другим средствима.

Највеће незадовољство прва немачка канцеларка, која се заветно заклињала у време изборне кампање да ће смањити порезе на широком фронту, изазвала је потезима који су ишли у потпуно супротном смеру: њена влада је донела одлуку о "историјском пореском скоку" и увећању пореза на додатну вредност за читава три процента, са шеснаест на деветнаест одсто, и увођењу нових дажбина у здравственом осигурању.

Ова последња одлука "прогурана" је кроз парламент, где коалиција конзервативаца и социјалдемократа има надмоћну већину, готово у паузи између две фудбалске утакмице.